Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN) primila je 24. marta 2019. godine Srbiju u punopravno članstvo nakon što je dobila formalnu potvrdu Uneska da je naša zemlja pristupila CERN–ovoj konvenciji
Foto: Wikipedia
Tekst: Anđela Mrđa
Odluka je doneta jednoglasnim usvajanjem Rezolucije Saveta CERN-a u Ženevi, a formalno će biti potvrđena nakon što je ratifikuju Skupština Srbije i Unesko.
Punopravno članstvo u CERN-u omogućiće studentima i profesorima iz Srbije da obavljaju istraživanja u svojoj zemlji, a na svetskom nivou. Članstvo će, pored toga, doprineti i srpskoj privredi, s obzirom na to da će sada kompanije imati priliku da u većoj meri učestvuju na svim tenderima koje raspisuje ova organizacija i takmiče se sa drugim, svetski uspešnim kompanijama.
„To će doneti nove mogućnosti za saradnju naših naučnika i industrije sa CERN-om i zemljama članicama CERN-a“, izjavila je ovim povodom premijerka Srbije, Ana Brnabić.
Kao država članica, Srbija će sada imati pravo glasa u Savetu koji donosi najvažnije odluke. Sa druge strane, članstvo u CERN-u će uvećati mogućnost zapošljavanja u ovoj instituciji i učešća srpske industrije na CERN-ovim tenderima.
„Srbija ima dugogodišnju saradnju sa CERN-om, a srpski naučnici su kontinuirano uključeni u CERN-ove najveće eksperimente“, izjavila je predsednica Saveta CERN-a, Ursula Basler, i dodala da je veoma srećna što sada i Srbiji mogu poželeti dobrodošlicu kao državi članici.
Generalna direktorka i prva žena na čelu CERN-a Fabiola Đijanoti rekla je da je „srpska naučna zajednica tokom dugog niza godina dala značajan doprinos CERN-ovim projektima“. Ona dalje smatra da će „članstvo osnažiti dugogodišnju saradnju između CERN-a i Srbije, stvarajući prilike za sve veću saradnju u naučnim istraživanjima, treningu, obrazovanju, inovacijama i deljenju znanja“.
„Kao država članica CERN-a, Srbija je spremna da nastavi sa razvojem nauke i obrazovanja, dok će naši naučnici, istraživači, instituti i industrija imati mogućnost da se priključe donosiocima važnih naučnih i tehnoloških odluka“, izjavio je srpski ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.
Sa Instituta za fiziku podsećaju da su srpski fizičari i inženjeri učestvovali u nekim od prvih CERN-ovih projekata (na sinhrociklotronskom, protonciklotronskom i superprotonsinhrotonskom akceleratoru) u vreme dok je Srbija bila deo Jugoslavije, jedne od 12 zemalja članica koje su CERN i osnovale. Tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, fizičari iz Srbije radili su na DELPHI eksperimentima na CERN-ovom LEP sudaraču. Tokom 2001. CERN i Srbija zaključuju Ugovor o međunarodnoj saradnji, koji je omogućio učešće naše zemlje u ATLAS i CMS eksperimentima na Velikom hadronskom sudaraču i u Svetskoj LHC kompjuterskoj mreži, kao i na ACE i NA61 eksperimentima. Najznačajniji doprinos Srbija u CERN-u danas daje u ATLAS i CMS eksperimentima, u postrojenju ISOLDE, gde se izvode istraživanja u domenima od nuklearne fizike do astrofizike, kao i u izradi studija budućih sudarača čestica – FCC i CLIC – koji su potencijalno novi najvažniji projekti u CERN-u.