Трагом узбудљиве вести да се Универзитет у Београду нашао међу 300 најбољих универзитета, Елементаријум истражује шта је заправо Шангајска листа, како се бодује и шта представља
Текст: Јована Николић
На Универзитету у Београду не предаје, није запослен, нити је икада студирао иједан добитник Нобелове награде. Такође, ниједан лауреат престижне Филдсове медаље. Годишње се на универзитету који школује око 90.000 студената и највећа је високошколска установа у региону, објави мање од десет радова у престижним часописима Science и Nature. Но, упркос томе, мада на свету постоји више од 25.000 универзитета, Универзитет у Београду се ове године поново нашао на престижној Шангајској листи од 500 универзитета. И не само то, већ је међу најбољих 300, у истој групи са Универзитетом из Болоње.
Наиме, Универзитет у Београду се на Академској листи светских универзитета (The 2016 Academic Ranking of World Universities), како се званично назива Шангајска листа, за 2016. годину налази између 201. и 300. места, чиме је постигао историјски резултат, поправљајући значајно своју позицију у односу на претходне године. У претходне три године био је између 301. и 400. места, а 2012. године, када је први пут ушао на ову листу, налазио се између 401. и 500. места.
Како је до тога дошло? Где лежи скривена снага Универзитета у Београду? Шта се заправо бодује и како се рангирају универзитети на Шангајској листи?
Шангајску листу најбољих универзитета у свету сваке године објављује универзитет Циао Тонг из Шангаја и то тако што оцењује више од 1200 универзитета, а на листи се појављује само 500 најбољих. Универзитети који заузимају првих 100 места су рангирани, а остали се деле у четри групе (од 101. до 200. места, од 201. до 300. места, од 301. до 400. места и од 401. до 500. места). У групи од 100 универзитета нема рангирања већ се списак објављује по абецедном реду, тако да се тачна позиција Београдског универзитета не зна, већ само група у којој се налази. У истој групи ове године су између осталих и Универзитет Флорида, Универзитет у Милану, Универзитет у Болоњи и Универзитет у Хамбургу.
Шангајска листа је први пут објављена 2003. године, али је њена историја ипак нешто дужа. Студије о најбољим светским универзитетима на Циао Тонгу почеле су оснивањем Института за високо образовање, 1985. године. Прво овакво истраживање је објављено 1993. године на кинеском језику, а уредио га је тадашњи директор Института, професор Аи Зу Тао. Садашњи директор је професор Ниан Цаи Лиу, а данашњи Центар за најбоље светске универзитете (Center for World-Class Universities) је 2005. године проглашен стратешком истраживачком јединицом кинеског Министарства образовања.
Центар је започео објављивање Шангајске листе са намером која је била локалног карактера. Циљ је било утврђивање положаја који заузимају угледни кинески универзитети у односу на универзитете из целог света. Међутим, листа је врло брзо привукла велику пажњу због своје методологије која је стабилна и транспарентна, па сваке године добар положај на овој листи представља велики успех за универзитете широм света
Данас Шангајска листа универзитете рангира по шест критеријума: по броју запослених и бивших студената који су добитници Нобелове награде и Филдсове медаље, по броју високоцитрианих истраживача на основу Томсон Ројтерс листе, по броју радова објављених у часописима Nature и Science, по броју радова индексираних у Science Citation Index – Expanded и Social Sciences Citation Index и по академском учинку по запосленом, односно резултат претходних индикатора се дели са бројем академског особља.
Захваљујући томе, Нобелова награда и Филдсова медаља могу донети велики број бодова, а највећи број добијају лауреати из претходних пет година, а затим све мање бодова што је више времена прошло од награде. Ако, као у случају Универзитета у Београду, нема добитника најпрестижнијих награда, позиција на Шангајској листи зависи пре свега од цитираности истраживача и објављених радова. Када је у питању висока цитираност истраживача, узима се у обзир 21 тематска категорија, а посматра се листа из децембра претходне године. Индексираност радова се такође посматра по листи из претходне године, док се на листи за 2016. годину број чланака у часописима Nature и Science рачуна за период од 2011. до 2015. године.
По свему судећи, најбољој позицији до сада Београдског универзитета допринели су цитираност домаћих научника и научни радови објављени у угледним часописима. Како је за београдске медије рекао ректор Београдског универзитета, Владимир Бумбаширевић, научници са овог универзитета објавили су четири рада у часопису Nature и један рад у часопису Science.
Као замереке Шангајској листи најчешће се наводи то да државе са развијенијом културом енглеског језика имају и боље резултате за цитираност, као и да није превише простора остављено друштвеним и хуманистичким наукама.
Четранаесту годину за редом, Универзитет Харвард заузима прво место, а међу најбољих 20 је чак 15 универзитета из Сједињених Америчких Држава, док су четири из Европе (од тога су три британска), а један из Азије. Од првих 20 универзитета на овогодишњој Шангајској листи, 9 је заузело исту позицију као прошле године, док се 9 померило за једно место, а највише је напредовао Оксфордски универзитет који се са десетог померио на седмо место.
Од укупно 500 универзитета, 204 су из Европе док је само 5 универзитета из Африке нашло своје место на овој листи. Мада се у Кини рангира, кинески универзитети се све до ове године нису нашли међу првих 100, а ове године су тако високо место заузела два универзитета – Синхуа (58.) и Пекинг (71.). Најуспешнија држава су САД са 137 универзитета међу 500 најбољих, а следе их Велика Британија са 37 и Јапан са 16.
Најуспешнији универзитети из континенталне Европе су Швајцарски федерални институт за технологију у Цириху (19. место), Универзитет у Копенхагену (31. место) и француски Пјер и Марија Кири Универзитет (39. место). Међу источноевропским универзитетима, Београдски се налази на трећем месту, одмах после Московског (87. место) и Карловог универзитета у Прагу (201-300).
Поред београдског, само још два универзитета из нашег ширег региона су ушла на листу најбољих 500 – Универзитет у Љубљани и Свеучилиште у Загребу. Оба универзитета се налазе у групи од 401. до 500. места, што је за Загреб добра вест с обзиром да се прошле године није нашао на Шангајској листи, док је Љубљана задржала исту позицију.