У суботу, 2. априла, преминуо је проф. др Иван Аничин (1944-2016), један од најугледнијих нуклеарних физичара и професора физике у Србији
Текст: С. Бубњевић
Нискофонска лабораторија за нуклеарну физику на Институту за физику у Београду, налази се дубоко у дворишту ове наше установе, укопана у земљу, насупрот обале Дунава. У неколико активних експеримената, инструменти непрекидно бележе проласке неутрина и других честица који само на таквом месту могу да се сниме. Лаборанти и истраживачи се окупљају у надземном делу лабораторије који ретке пролазнике и шетаче подсећа на кућицу у природи.
Ове среде, међутим, неће им се придружити пензионисани професор и истраживач, проф. др Иван Аничин, пионир и покретач ове лаборатирије коју је пре неколико деценија основао заједно са др Радованом Антанасијевићем. Професор Аничин преминуо је у суботу, 2. априла, у седамдесетдругој години живота. Његов одлазак не означава крај разноврсних нуклеарних истраживања која је покренуо у Србији, али за генерације и генерације физичара чијем је образовању појединачно допринео као готово ниједан наш научник представља губитак који се никако не може надокнадити.
Целог живота професор, учитељ, Аничин је за многе ђаке и студенте био први истраживач са којим су се сусретали и који је инспирисао, покретао и показивао шта је пут физике у правом смилу те речи. Између свих осталих ангажмана, истраживања која је водио и бројних курсева које је држао, као неуморни предавач у Истраживачкој станици Петница и као професор и на једном од уводних предмета на Физичком факултету у Београду, уводио је младе људе у бистар, бескомпромисан и сталожен начин размишљања једног физичара.
Код Аничина су основу за свој даљи развој стицали бројни истраживачи, али и сви они номади који се данас баве нечим сасвим другим, али посматрају свет, његове мере, односе и феномене тако да једним погледом одмах схвате где се налазе. Све њих је на пут физике извео један од најистакнутијих нуклеарних физичара које је Србија имала.
”Експерименталне вежбе из нуклеарне физике су заиста нешто посебно на нивоу целог Универзитета”, рекао сам пре само неколико дана, присећајући начина, посвећености и стрпљења са којим је професор Аничин радио не само са бруцошима, него и са студентима завршних година студија физике. Размишљао сам о томе као о узору за рад са подмладком у било којој дисциплини. Дан касније, јављено ми је да је Аничин преминуо.
Као и за све Аничинове студенте, његов одлазак доживљавам лично. Упознао сам га као полазник у Петници и наставио сарадњу са њим све до данас. Увек је са задовољством одговарао на сва питања и прихватао да буде рецензент научнопопуалрних садржаја. Често је био гост трибина Центра за промоцију науке.
Рођен 1944, у Бору, Иван Аничин је основну школу и гимназију завршио у Београду. Студије физике завршио је 1967. године на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду, након чега је запослен у Институту за нуклеарне науке Винча. Магистрирао је 1970. године из области Нуклеарна спектроскопија, а докторирао из исте области 1973. године. Водио је катедру за Нуклеарну физику и физику елементарних честица од 1997. године до преласка у Институт за физику 2009. године. Био је координатор докторских студија из области Нуклеарне физике на Физичком факултету Универзитета у Београду.
Радио је и у Великој Британији (Бристол), Француској (Гренобл) и Немачкој (Минхен). Био је укључен у реализацију више међународних пројеката као што су LOREX, ILIAS, CMS-LHC-CERN, као и већи број националних истраживачких и технолошких пројеката. Поред Винче, Института за физику, Физичког факултета и Истраживачке станице Петница, предавао је и на Универзитету у Новом Саду и Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду.
Када смо у првој фази покренули Научни клуб ЦПН у Београду, прихватио је, као и увек, да одржи једно од популарних предавања из нуклеарне физике за широку публику. Окупило се тридесетак заинтересованих слушалаца. Након дневне ужурбаности и свих изазова организације, искључио сам телефон и са осталом публиком почео да га слушам. Аничин нас је, као и увек, опчинио после неколико реченица и чинећи да на све друго заборавимо, одмах извео на пут физике.