U subotu, 2. aprila, preminuo je prof. dr Ivan Aničin (1944-2016), jedan od najuglednijih nuklearnih fizičara i profesora fizike u Srbiji
Tekst: S. Bubnjević
Niskofonska laboratorija za nuklearnu fiziku na Institutu za fiziku u Beogradu, nalazi se duboko u dvorištu ove naše ustanove, ukopana u zemlju, nasuprot obale Dunava. U nekoliko aktivnih eksperimenata, instrumenti neprekidno beleže prolaske neutrina i drugih čestica koji samo na takvom mestu mogu da se snime. Laboranti i istraživači se okupljaju u nadzemnom delu laboratorije koji retke prolaznike i šetače podseća na kućicu u prirodi.
Ove srede, međutim, neće im se pridružiti penzionisani profesor i istraživač, prof. dr Ivan Aničin, pionir i pokretač ove laboratirije koju je pre nekoliko decenija osnovao zajedno sa dr Radovanom Antanasijevićem. Profesor Aničin preminuo je u subotu, 2. aprila, u sedamdesetdrugoj godini života. Njegov odlazak ne označava kraj raznovrsnih nuklearnih istraživanja koja je pokrenuo u Srbiji, ali za generacije i generacije fizičara čijem je obrazovanju pojedinačno doprineo kao gotovo nijedan naš naučnik predstavlja gubitak koji se nikako ne može nadoknaditi.
Celog života profesor, učitelj, Aničin je za mnoge đake i studente bio prvi istraživač sa kojim su se susretali i koji je inspirisao, pokretao i pokazivao šta je put fizike u pravom smilu te reči. Između svih ostalih angažmana, istraživanja koja je vodio i brojnih kurseva koje je držao, kao neumorni predavač u Istraživačkoj stanici Petnica i kao profesor i na jednom od uvodnih predmeta na Fizičkom fakultetu u Beogradu, uvodio je mlade ljude u bistar, beskompromisan i staložen način razmišljanja jednog fizičara.
Kod Aničina su osnovu za svoj dalji razvoj sticali brojni istraživači, ali i svi oni nomadi koji se danas bave nečim sasvim drugim, ali posmatraju svet, njegove mere, odnose i fenomene tako da jednim pogledom odmah shvate gde se nalaze. Sve njih je na put fizike izveo jedan od najistaknutijih nuklearnih fizičara koje je Srbija imala.
”Eksperimentalne vežbe iz nuklearne fizike su zaista nešto posebno na nivou celog Univerziteta”, rekao sam pre samo nekoliko dana, prisećajući načina, posvećenosti i strpljenja sa kojim je profesor Aničin radio ne samo sa brucošima, nego i sa studentima završnih godina studija fizike. Razmišljao sam o tome kao o uzoru za rad sa podmladkom u bilo kojoj disciplini. Dan kasnije, javljeno mi je da je Aničin preminuo.
Kao i za sve Aničinove studente, njegov odlazak doživljavam lično. Upoznao sam ga kao polaznik u Petnici i nastavio saradnju sa njim sve do danas. Uvek je sa zadovoljstvom odgovarao na sva pitanja i prihvatao da bude recenzent naučnopopualrnih sadržaja. Često je bio gost tribina Centra za promociju nauke.
Rođen 1944, u Boru, Ivan Aničin je osnovnu školu i gimnaziju završio u Beogradu. Studije fizike završio je 1967. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, nakon čega je zaposlen u Institutu za nuklearne nauke Vinča. Magistrirao je 1970. godine iz oblasti Nuklearna spektroskopija, a doktorirao iz iste oblasti 1973. godine. Vodio je katedru za Nuklearnu fiziku i fiziku elementarnih čestica od 1997. godine do prelaska u Institut za fiziku 2009. godine. Bio je koordinator doktorskih studija iz oblasti Nuklearne fizike na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Radio je i u Velikoj Britaniji (Bristol), Francuskoj (Grenobl) i Nemačkoj (Minhen). Bio je uključen u realizaciju više međunarodnih projekata kao što su LOREX, ILIAS, CMS-LHC-CERN, kao i veći broj nacionalnih istraživačkih i tehnoloških projekata. Pored Vinče, Instituta za fiziku, Fizičkog fakulteta i Istraživačke stanice Petnica, predavao je i na Univerzitetu u Novom Sadu i Centru za multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu.
Kada smo u prvoj fazi pokrenuli Naučni klub CPN u Beogradu, prihvatio je, kao i uvek, da održi jedno od popularnih predavanja iz nuklearne fizike za široku publiku. Okupilo se tridesetak zainteresovanih slušalaca. Nakon dnevne užurbanosti i svih izazova organizacije, isključio sam telefon i sa ostalom publikom počeo da ga slušam. Aničin nas je, kao i uvek, opčinio posle nekoliko rečenica i čineći da na sve drugo zaboravimo, odmah izveo na put fizike.