Центар за биологију пчела Биолошког факултета у Београду активно прати ширење азијске велике пчеле смоларице (Megachile sculpturalis) у Србији и позива вас да направите фотографије или видео-снимке јединки ове врсте пчела и на тај начин помогнете у прикупљању података о њима
Текст: Јована Била Дубаић
Велика пчела смоларица (Megachile sculpturalis) оригинално је распрострањена у умереним и суптропским просторима источне Азије (Јапан, Кина, Кореја). Изван свог природног ареала први пут је забележена 1994. године, на истоку Северне Америке. Од тада се успешно шири овим континентом и присутна је у скоро свим државама на истоку САД, као и на југу Канаде. У Европи је први пут детектована 2008. године, у јужној Француској, а данас је распрострањена у још девет земаља – у Шпанији, Андори, Немачкој, Аустрији, Словенији, Хрватској, Мађарској, Србији и на подручју Крима.
У Србији је први пут уочена 2017. године, у центру Београда. Од тада пратимо њено ширење и пораст броја (слика 1).
Како је уопште ова врста доспела у Србију?
Сматра се да је ова врста доспела у Америку и Европу захваљујући транспорту различитих роба у којој су непримећена била смештена њена гнезда. Пчеле смоларице гнезде се у шупљинама у масивној дрвној грађи или у шупљим стабљикама (трска, бамбус). Њихов животни циклус подразумева дуготрајно мировање у гнезду, које у том периоду може бити лако транспортовано на велике дистанце. Први пренос из Азије десио се случајно и пасивно, после чега се пчела ширила или спонтано (активним кретањем), или такође пасивним транспортом сличних типова робе унутар сваког континента.
Још се не зна довољно о биономији и екологији велике пчеле смоларице у новонасељеним просторима, па ни о утицају који она може имати, пре свега на домаћу (аутохтону) фауну пчела. До сада су забележени случајеви агресивног избацивања аутохтоних пчела (из родова Megachile, Osmia i Hulocopa) из њихових гнезда, од стране ове азијске придошлице. Међутим, још није довољно проучено да ли овакво понашање може имати значајније негативе ефекте на бројност популација аутохтоних пчела. Свакако су неопходна даља истраживања на ову тему.
Након што смо прошле сезоне потврдили присуство популације азијске смоларице у Београду, наш следећи задатак је да проучимо ситуацију у осталим деловима Србије, а по могућности и трендове ширења на Балкану. Подаци о досадашњем ширењу ове врсте у Европи сугеришу да она најуспешније осваја урбане средине, чему у великој мери доприноси доступност неких масовно сађених егзотичних биљака, чији полен азијска смоларица користи у исхрани потомства. Уз урбана подручја, од ове сезоне покушавамо да пратимо и њено јављање у руралним, полуприродним и природним стаништима, широм наше земље. Да бисмо прикупили што више података, неопходна нам је помоћ грађана!
Како да је препознате и где је можете видети?
Ово су веома крупне пчеле – међу највећим у Европи (женке могу бити и до 27 mm дужине). У лету донекле подсећају на осредњег стршљена, али су тамне, претежно црне основне боје тела, са густим бакарно-наранџастим „крзном“ на грудном делу и на почетку абдомена, а крила су затамњена према крајевима (слика 2).
У фауни пчела Србије нема врста сличног изгледа, те се могу релативно лако уочити и препознати.
Ово су летње пчеле, активне од јуна до почетка септембра. У нашем климатском подручју њихова највећа бројност и активност је током јула.
Највећу шансу да приметите јединке велике пчеле смоларице имате уколико обратите пажњу на биљке које она посећује. У урбаним срединама посебно су значајне поједине украсне егзотичне врсте, које масовно цветају током летњих месеци, нарочито у парковима и на другим јавним површинама. Међу украсним биљкама које ће ова пчела сигурно посећивати су следеће: софора или јапански багрем (Styphnolobium japonicum), лаванда (Lavandula), летњи јоргован (Buddleja) и глицинија (Wisteria); од наших аутохтоних биљака значајне су поточњак (Lithrum salicaria) и обична калина (Ligustrum vulgare). У јужним подручјима, ближим медитеранском климату, треба је потражити и на украсној кинеској калини (Ligustrum lucidum).
Шта треба да урадите уколико приметите ову пчелу?
Уколико приметите јединке ове врсте, немојте их дирати, али слободно их посматрајте из близине, оне нису опасне нити агресивне. Направите фотографије или видео-снимак (са подацима о датуму и локацији) и пошаљите нам на:
имејл: azijska.pcela@bio.bg.ac.rs
или вајбер: 064 8237 942
За више детаља о пројекту, о овој врсти пчеле, као и о биљкама на којима се најчешће среће, посетите веб-страницу Центра за биологију пчела:
https://srbee.bio.bg.ac.rs/azijska-pcela-smolarica
https://srbee.bio.bg.ac.rs/azijska-pcela-smolarica/azijska-pcela-projekat-ucesce