У четвртак, 24. априла, у Научном клубу Центра за промоцију науке одржан је четврти овогодишњи панел у склопу серијала „АI под звездама“, под називом „Шта (не) смеш рећи АI-jу?“. У времену када нам алатке вештачке интелигенције попут ChatGPT-ја постају саговорници на најразличитије теме – од здравља, преко посла до свакодневних избора – намећу се питања одговорности, етике, постављања граница, чувања поверљивих информација. Колико вештачке интелигенције је доста, да ли нам она од најближег пријатеља може постати непријатељ, и како нам може помоћи законска регулатива, нека су од тема које смо покрили са панелистима и панелисткињама: Златком Петровићем, в.д. помоћником генералног секретара у Сектору за извештавање и аналитичке послове у Служби Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Невеном Ружић, консултанткињом из компаније Приватност и јавност, и Исидором Гатарић, вођом испоруке аналитике у компанији WMG Digital Transformation. Панел је модерирала Ања Берић из Српског друштва за вештачку интелигенцију.
Када је реч о употреби алата вештачке интелигенције у комуникацији, највећу бојазан представља чињеница да већина људи која користи ове алате са њима дели веома осетљиве информације. На питање ко је одговоран уколико дође до кршења права на приватност и да ли је постојећи регулаторни оквир адекватан, Златко Петровић из Службе Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности каже да је, пре свега, потребно проверити коме се поверавају информације, што најчешће јесте компанија која стоји иза тог алата.
Проблем је, каже Петровић, што корисници најчешће не знају које су све податке дали компанији нити шта ће та компанија са њима даље урадити.
„У складу са домаћим и страним прописима о заштити података о личности, ова компанија има обавезу да пружи кориснику све релевантне информације о обради података о личности.
Проблем у примени домаћих прописа постоји јер највећи број страних компанија које пружају овакве услуге, попут OpenAI-ја, немају представнике за заштиту података о личности у нашој земљи, чиме се знатно отежава остваривање овог права и поступање у случају кршења закона“, каже Петровић.
Осим онога што он назива „императивне законске норме“, потребно је развијати и тзв. soft law правила, односно смернице за етичку и одговорну примену алата вештачке интелигенције.
„Доношење прописа у области АI-ја је нешто без чега се не може замислити правни систем у будућности. Нормативно уређење развоја и употребе АI-ја нераскидиво је у вези са прописима у области заштите података о личности, па је неопходно размотрити све аспекте у овој области, а посебно проблеме у примени, недостатке и ограничења нашег Закона о заштити података о личности“, закључује Петровић.
Многи корисници алата попут ChatGPT-ја заборављају да разговарају са машином, почињу да му персирају и неретко деле „веома интимну садржину, или наше преференце, заборављајући да је траг готово наизбрисив“, каже Невена Ружић, консултанткиња из компаније Приватност и јавност. Због овога је веома тешко да се ослонимо на савесну употребу вештачке интелигенције од стране корисника, те је потребан својеврсни микс више ствари:
„Потребно је уредити оквире, јер пренормираност све више губи функцију, а истовремено подучавати и причати о вредностима. Преношење вредности је најтеже, али је најдалекосежније. Страх од казне је можда добар, али се тиме не усваја вредност [о правилном коришћењу вештачке интелигенције и томе шта она треба да представља]“, каже Ружић.
Исидора Гатарић из WMG Digital Transformation је сагласна да је едукација веома важна у усвајању и ефикаснијем, сигурнијем и сврсисходнијем коришћењу вештачке интелигенције. Она сматра да се грешке не дешавају због лоше намере, „већ због мањка разумевања технологије и непостојања јасних смерница, недостатка едукације на ову тему, пре свега. Потребно је едуковати тимове да АI није ’магична кутија’, већ алат који мора бити пажљиво и промишљено употребљен, али и злоупотребљен“, каже Гитарић.
На питање како живети са вештачком интелигенцијом паметно и сигурно Гитарић одговара:
„Идеалну сарадњу човека и АI-ја замишљам као равноправан дијалог – али уз јасну поделу улога. АI може бити фантастичан у детектовању образаца, убрзавању анализе и аутоматизацији понављајућих задатака. Али ниједан модел не може заменити здраву сумњу, контекстуално тумачење и одговорност за одлуке које доносимо.
За мене, ’паметно’ коришћење АI-ја значи: користи га тамо где штеди време и додаје вредност, али не допусти да ти одузме глас. АI треба да буде тиха подршка, не доминантни наратор. У супротном, губимо оно што нас чини различитима, а тиме и оно што нас чини – релевантнима.“
