U četvrtak, 24. aprila, u Naučnom klubu Centra za promociju nauke održan je četvrti ovogodišnji panel u sklopu serijala „AI pod zvezdama“, pod nazivom „Šta (ne) smeš reći AI-ju?“. U vremenu kada nam alatke veštačke inteligencije poput ChatGPT-ja postaju sagovornici na najrazličitije teme – od zdravlja, preko posla do svakodnevnih izbora – nameću se pitanja odgovornosti, etike, postavljanja granica, čuvanja poverljivih informacija. Koliko veštačke inteligencije je dosta, da li nam ona od najbližeg prijatelja može postati neprijatelj, i kako nam može pomoći zakonska regulativa, neka su od tema koje smo pokrili sa panelistima i panelistkinjama: Zlatkom Petrovićem, v.d. pomoćnikom generalnog sekretara u Sektoru za izveštavanje i analitičke poslove u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Nevenom Ružić, konsultantkinjom iz kompanije Privatnost i javnost, i Isidorom Gatarić, vođom isporuke analitike u kompaniji WMG Digital Transformation. Panel je moderirala Anja Berić iz Srpskog društva za veštačku inteligenciju.
Kada je reč o upotrebi alata veštačke inteligencije u komunikaciji, najveću bojazan predstavlja činjenica da većina ljudi koja koristi ove alate sa njima deli veoma osetljive informacije. Na pitanje ko je odgovoran ukoliko dođe do kršenja prava na privatnost i da li je postojeći regulatorni okvir adekvatan, Zlatko Petrović iz Službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kaže da je, pre svega, potrebno proveriti kome se poveravaju informacije, što najčešće jeste kompanija koja stoji iza tog alata.
Problem je, kaže Petrović, što korisnici najčešće ne znaju koje su sve podatke dali kompaniji niti šta će ta kompanija sa njima dalje uraditi.
„U skladu sa domaćim i stranim propisima o zaštiti podataka o ličnosti, ova kompanija ima obavezu da pruži korisniku sve relevantne informacije o obradi podataka o ličnosti.
Problem u primeni domaćih propisa postoji jer najveći broj stranih kompanija koje pružaju ovakve usluge, poput OpenAI-ja, nemaju predstavnike za zaštitu podataka o ličnosti u našoj zemlji, čime se znatno otežava ostvarivanje ovog prava i postupanje u slučaju kršenja zakona“, kaže Petrović.
Osim onoga što on naziva „imperativne zakonske norme“, potrebno je razvijati i tzv. soft law pravila, odnosno smernice za etičku i odgovornu primenu alata veštačke inteligencije.
„Donošenje propisa u oblasti AI-ja je nešto bez čega se ne može zamisliti pravni sistem u budućnosti. Normativno uređenje razvoja i upotrebe AI-ja neraskidivo je u vezi sa propisima u oblasti zaštite podataka o ličnosti, pa je neophodno razmotriti sve aspekte u ovoj oblasti, a posebno probleme u primeni, nedostatke i ograničenja našeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti“, zaključuje Petrović.
Mnogi korisnici alata poput ChatGPT-ja zaboravljaju da razgovaraju sa mašinom, počinju da mu persiraju i neretko dele „veoma intimnu sadržinu, ili naše preference, zaboravljajući da je trag gotovo naizbrisiv“, kaže Nevena Ružić, konsultantkinja iz kompanije Privatnost i javnost. Zbog ovoga je veoma teško da se oslonimo na savesnu upotrebu veštačke inteligencije od strane korisnika, te je potreban svojevrsni miks više stvari:
„Potrebno je urediti okvire, jer prenormiranost sve više gubi funkciju, a istovremeno podučavati i pričati o vrednostima. Prenošenje vrednosti je najteže, ali je najdalekosežnije. Strah od kazne je možda dobar, ali se time ne usvaja vrednost [o pravilnom korišćenju veštačke inteligencije i tome šta ona treba da predstavlja]“, kaže Ružić.
Isidora Gatarić iz WMG Digital Transformation je saglasna da je edukacija veoma važna u usvajanju i efikasnijem, sigurnijem i svrsishodnijem korišćenju veštačke inteligencije. Ona smatra da se greške ne dešavaju zbog loše namere, „već zbog manjka razumevanja tehnologije i nepostojanja jasnih smernica, nedostatka edukacije na ovu temu, pre svega. Potrebno je edukovati timove da AI nije ’magična kutija’, već alat koji mora biti pažljivo i promišljeno upotrebljen, ali i zloupotrebljen“, kaže Gitarić.
Na pitanje kako živeti sa veštačkom inteligencijom pametno i sigurno Gitarić odgovara:
„Idealnu saradnju čoveka i AI-ja zamišljam kao ravnopravan dijalog – ali uz jasnu podelu uloga. AI može biti fantastičan u detektovanju obrazaca, ubrzavanju analize i automatizaciji ponavljajućih zadataka. Ali nijedan model ne može zameniti zdravu sumnju, kontekstualno tumačenje i odgovornost za odluke koje donosimo.
Za mene, ’pametno’ korišćenje AI-ja znači: koristi ga tamo gde štedi vreme i dodaje vrednost, ali ne dopusti da ti oduzme glas. AI treba da bude tiha podrška, ne dominantni narator. U suprotnom, gubimo ono što nas čini različitima, a time i ono što nas čini – relevantnima.“
