(ДОКУМЕНТИ) Поводом полемике о теорији еволуције, директор ЦПН, Немања Ђорђевић, упутио је отворено писмо министру просвете, науке и технолошког развоја, Младену Шарчевићу
Реагујући на вишедневну медијску дебату коју је, почетком маја 2017, изазвала „Петиција за ревизију изучавања еволуције у нашим школама и на факултетима”, директор Центра за промоцију науке, Немања Ђорђевић, упутио је отворено писмо министру просвете, науке и технолошког развоја, Младену Шарчевићу. Претходно је министар у изјави за ”Данас” најавио да се Министарство неће бавити петицијом. Отворено писмо је у скраћеном облику објављено у дневном листу “Политика” у издању од 9. маја 2017, под насловом ”На ревизију изучавања еволуције се мора реаговати”. Након што је изазвало реакције у јавности, на Елементаријуму преносимо писмо у целости (прим. ур.)
ОТВОРЕНО ПИСМО ДИРЕКТОРА ЦЕНТРА ЗА ПРОМОЦИЈУ НАУКЕ МИНИСТРУ ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА
Поштовани министре Шарчевићу,
Апелујем на Вас као министра одговорног за креирање образовних политика да јавно одговорите на иницијативу која је покренута „Петицијом за ревизију изучавања еволуције у нашим школама и на факултетима“, а која би могла драматично да утиче на образовни систем Републике Србије. Несумњиво Вам је познато да је назначена петиција подстакла јавну расправу између наших угледних научника и заговорника креационизма, као и да је 2004. године слична становишта о потреби да се из уџбеника уклони Дарвинова теорија еволуције износила тадашња министарка просвете.
Ваша најава да Министарство неће реаговати у овом случају нема политичку поруку, али дугорочно наноси трајну штету систему образовања које је засновано на науци. Установа којом руководим афирмише научну писменост за све грађане Републике Србије, што чини у складу са Законом и на дугорочну добробит целокупне заједнице, оне унутар и изван образовног система. У том послу смо суочени са разноврсним изазовима јер је у друштву све присутнија појава да се научно образовање и критичко мишљење занемарују. Наше бројне активности се, међутим, доводе у питање оног тренутка када надлежно министарство нема став о темељној идеји сопственог наставног програма и самој суштини система образовања, које, понављам, почива на науци.
Програм промоције, науке који је 6. априла 2017. године Влада Републике Србије усвојила на иницијативу Центра за промоцију науке (али и широког круга научне и за науку заинтересоване заједнице, кроз спроведену јавну расправу), управо скреће пажњу на мањак комуникације између истраживача, грађана и доносилаца одлука, као и на потребу да се научне информације учине доступне свима, да се инсистира на квалитетном извештавању о науци, да се подједнако третирају све научне дисциплине и да се непрекидно подстиче и јача критичко размишљање.
Подсећам да Вас на реаговање обавезују и бројни међународни документи. Још 2007. године Савет Европе је донео резолуцију под називом „Опасности од креационизма у образовању“, која је показала висок степен забринутости Европске уније због јачања псеудонаучних покрета који се крију под окриљем креационизма. Европска унија је образовним властима скренула пажњу да треба пружити чвршћи отпор креационистичким иницијативама. Поред тога, годину дана раније је 67 националних академија наука, међу којима и Српска академија наука и уметности, потписало „Декларацију о предавању еволуције“.
Забринутост за статус и улогу науке у нашем друштву није неоснована. Псеудонаучне тврдње се данас шире далеко једноставније и брже него што је то раније био случај. Оне до грађана допиру непосредно, ослањају се на људске страхове и слабости, при чему се под окриљем разноврсних дебата резултати вишевековних истраживања и тековина људског знања некритички стављају у исти ранг са полуистинама или посведоченим неистинама. Понекад се чак скривају иза, иначе неотуђивог, права грађана на вероисповест. Често са циљем да донесу финансијску или неку другу добит појединим групама, псеудонаучне тврдње наносе трајну штету модерном друштву које стреми развоју.
На то је указао пре неколико недеља и Марш за науку, који је одржан у преко 600 градова света, са три основна циља: скретање пажње представницима власти да јавне политике треба да се доносе на основу података и научних истраживања, да постоји потреба за укључивањем широке јавности у промоцију науке и да је важно супротставити се мешању дневне политике у независан рад истраживача.
Нажалост, живимо у времену и друштву у којима научници не могу сами да се супротставе толиком броју непријатеља знања и инвазивним тактикама псеудонауке. Поново се у јавности и медијима отварају не само питања креационизма или погрешног тумачења еволуције (да је човек настао од мајмуна) већ и да ли је Земља равна плоча, или да ли је децембар 2012. године последњи дан пред смак света. Грађани који су најподложнији псеудонаучним трендовима одбијају да вакцинишу децу, у апотекама се продају хомеопатски лекови, у медијима се презентују надрилекари, а у школама се чак и наука предаје догматски. Функција научне заједнице и образовног система јесте да грађанима пружи елементарне координате и ослонац у разграничавању сфера науке и псеудонауке.
Апелујем на Вас да реагујете како бисте у текућој јавној дискусији заштитили првенствено законе, потом наставнике и научнике у Републици Србији и, на крају, саму идеју образовања.
С поштовањем,
Немања Ђорђевић
Директор Центра за промоцију науке