(ТОНСКИ ЗАПИС 06) Разговор са Маријом Гајић о диверзитету биљака и њиховом чувању у Ботаничкој башти “Јевремовац”
Разговарао: Душан Павловић
У ширем центру Београда, у Палмотићевој улици, на углу са Таковском, налази се Ботаничка башта “Јевремовац”, јединствена оаза природе, која се простире на око 5 хектара површине. У Ботаничкој башти налази се преко 1500 врста дрвећа и жбуња, домаћих, европских и егзотничних биљака. Поред тога, садржи и Стаклену башту, просторије Института за ботанику (хербар, библиотеку, слушаоницу, лабораторије) и Јапански врт. Њом управља Биолошки факултет Универзитета у Београду.
Настала је на иницијативу Јосифа Панчића 1874. године, а 1889. године је премештена на имање тадашњег краља Милана Обреновића, на ком се и данас налази. Уз имање, постојао је само један услов – да се башта назове “Јевремовац”, по Јеврему, деди краља Милана Обреновића. Тако данас Ботаничка башта у Београду носи име “Јевремовац”.
“Ботаничке баште су учионице под ведрим небом, али и много више од тога. Ботаничка башта није типичан парк и у њој се не треба понашати као у парку. Овде можете видети биљке из целог света, што у отвореном простору, што у затвореном делу. Овде постоји и Јапански врт, место где учимо како се друге културе опходе према биљкама и према природи генерално. Ботаничка башта има и своју библиотеку, има и свој хербар у ком се људи брину о пресованим биљкама, а постоје и лабораторије у којима се врше научна истраживања”, рекла је Марија Гајић, студенткиња Биолошког факултета у Београду и стручни водич Ботаничке баште “Јевремовац”.
“Башту посећује баш велики диверзитет људи. Имамо сталне посете људи који живе близу Баште. Поред тога, постоје и организована вођења. То су најчешће вртићи, основне школе, средње школе и факултети и наш приступ зависи од тога кога водимо”, рекла је Марија и додала да се углавном сви одушеве, поготово деца, када први пут виде толики број биљака и чују приче о адаптацијама, о легендама везаним за неке биљке, о томе како се и зашто гаје. Марија додаје и да је посебно велико одушевљење везано за приче о биљкама које се свакодневно могу видети у Србији, а које посетиоци углавном нису чули раније. Тада им те обичне биљке које виђају свакодневно постану необичне.
Поред отвореног дела, посебну фасцинацију буде Стаклена башта и Јапански врт.
“Кад уђете у Стакленик, можете да осетите атмосферу тропске кишне шуме, а онда се после пет минута нађете у пустињским условима. Ту чујете и видите приче о банани и о кафи, али са друге стране ту су и алоја, и агава, и разне биљке за које сте чули да се користе у свакодневном животу, али их први пут видите уживо”, каже Марија на питање зашто је Стакленик тако фасцинантан.
“Јапански врт је веома популаран међу људима. Прво им буде занимљив сам изглед Јапанског врта, али оно што их више фасцинира јесте управо прича која стоји иза, где се наши људи одушеве и инспиришу тиме како људи у неким другим културама доживљавају биљке и уређење простора”, рекла је Марија и напоменула да су у овом случају у питању посебна правила понашања – “у Јапанском врту морамо бити тихи, ту се најчешће ћути, шета, није предвиђено да се заседне и зато у њему не постоје клупице”.
“Када упознате толико различитих биљака и када постанете свесни колико су оне битне, не само из биолошког, већ и из културолошког угла, напросто мењате своју свест о томе како ћете се понашати према природи”, оптимистично верује Марија и додаје да се у Башти често говори и о загађењу планете, о томе шта несавесним понашањем радимо биљкама, зашто се неко дрво не може посећи тек тако, на шта ће све то утицати, и тако даље.
Марија Гајић је студенткиња Биолошког факултета Универзитета у Београду и ради као стручни водич у Ботаничкој башти “Јевремовац”. Бави се инсектима, на сваком кораку популарише науку и прича о науци, а пре свега о биологији. Сарадница је на програму биологије у Истраживачкој станици Петница, а на већ годинама на разним фестивалима науке креира поставке везане за биологију.
