(TONSKI ZAPIS 06) Razgovor sa Marijom Gajić o diverzitetu biljaka i njihovom čuvanju u Botaničkoj bašti “Jevremovac”
Razgovarao: Dušan Pavlović
U širem centru Beograda, u Palmotićevoj ulici, na uglu sa Takovskom, nalazi se Botanička bašta “Jevremovac”, jedinstvena oaza prirode, koja se prostire na oko 5 hektara površine. U Botaničkoj bašti nalazi se preko 1500 vrsta drveća i žbunja, domaćih, evropskih i egzotničnih biljaka. Pored toga, sadrži i Staklenu baštu, prostorije Instituta za botaniku (herbar, biblioteku, slušaonicu, laboratorije) i Japanski vrt. Njom upravlja Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu.
Nastala je na inicijativu Josifa Pančića 1874. godine, a 1889. godine je premeštena na imanje tadašnjeg kralja Milana Obrenovića, na kom se i danas nalazi. Uz imanje, postojao je samo jedan uslov – da se bašta nazove “Jevremovac”, po Jevremu, dedi kralja Milana Obrenovića. Tako danas Botanička bašta u Beogradu nosi ime “Jevremovac”.
“Botaničke bašte su učionice pod vedrim nebom, ali i mnogo više od toga. Botanička bašta nije tipičan park i u njoj se ne treba ponašati kao u parku. Ovde možete videti biljke iz celog sveta, što u otvorenom prostoru, što u zatvorenom delu. Ovde postoji i Japanski vrt, mesto gde učimo kako se druge kulture ophode prema biljkama i prema prirodi generalno. Botanička bašta ima i svoju biblioteku, ima i svoj herbar u kom se ljudi brinu o presovanim biljkama, a postoje i laboratorije u kojima se vrše naučna istraživanja”, rekla je Marija Gajić, studentkinja Biološkog fakulteta u Beogradu i stručni vodič Botaničke bašte “Jevremovac”.
“Baštu posećuje baš veliki diverzitet ljudi. Imamo stalne posete ljudi koji žive blizu Bašte. Pored toga, postoje i organizovana vođenja. To su najčešće vrtići, osnovne škole, srednje škole i fakulteti i naš pristup zavisi od toga koga vodimo”, rekla je Marija i dodala da se uglavnom svi oduševe, pogotovo deca, kada prvi put vide toliki broj biljaka i čuju priče o adaptacijama, o legendama vezanim za neke biljke, o tome kako se i zašto gaje. Marija dodaje i da je posebno veliko oduševljenje vezano za priče o biljkama koje se svakodnevno mogu videti u Srbiji, a koje posetioci uglavnom nisu čuli ranije. Tada im te obične biljke koje viđaju svakodnevno postanu neobične.
Pored otvorenog dela, posebnu fascinaciju bude Staklena bašta i Japanski vrt.
“Kad uđete u Staklenik, možete da osetite atmosferu tropske kišne šume, a onda se posle pet minuta nađete u pustinjskim uslovima. Tu čujete i vidite priče o banani i o kafi, ali sa druge strane tu su i aloja, i agava, i razne biljke za koje ste čuli da se koriste u svakodnevnom životu, ali ih prvi put vidite uživo”, kaže Marija na pitanje zašto je Staklenik tako fascinantan.
“Japanski vrt je veoma popularan među ljudima. Prvo im bude zanimljiv sam izgled Japanskog vrta, ali ono što ih više fascinira jeste upravo priča koja stoji iza, gde se naši ljudi oduševe i inspirišu time kako ljudi u nekim drugim kulturama doživljavaju biljke i uređenje prostora”, rekla je Marija i napomenula da su u ovom slučaju u pitanju posebna pravila ponašanja – “u Japanskom vrtu moramo biti tihi, tu se najčešće ćuti, šeta, nije predviđeno da se zasedne i zato u njemu ne postoje klupice”.
“Kada upoznate toliko različitih biljaka i kada postanete svesni koliko su one bitne, ne samo iz biološkog, već i iz kulturološkog ugla, naprosto menjate svoju svest o tome kako ćete se ponašati prema prirodi”, optimistično veruje Marija i dodaje da se u Bašti često govori i o zagađenju planete, o tome šta nesavesnim ponašanjem radimo biljkama, zašto se neko drvo ne može poseći tek tako, na šta će sve to uticati, i tako dalje.
Marija Gajić je studentkinja Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i radi kao stručni vodič u Botaničkoj bašti “Jevremovac”. Bavi se insektima, na svakom koraku populariše nauku i priča o nauci, a pre svega o biologiji. Saradnica je na programu biologije u Istraživačkoj stanici Petnica, a na već godinama na raznim festivalima nauke kreira postavke vezane za biologiju.
