У Центру

Нови начини приближавања науке, технологије и инжењерства у школама

У септембру се завршава STEM School Label, пројекат чији је циљ да у европским школама повећа заинтересованост и способност младих за проучавање научних области кроз повезивање са технологијом и инжењерством, а тај повод смо искористили за разговор са Младеном Шљивовићем, наставником физике у Гимназији Зајечар

Иако званични курикулуми у Србији прописују подучавање науке кроз одвојене школске предмете, без међусобног повезивања дисциплина, захвајујући све већој доступности ресурса и примера добрих пракси из европских земаља и шире, али и ентузијазму изузетних наставника, полако се отвара простор за увођење STEM наставе која подразумева интердисциплинарно учење науке кроз повезивање са технологијом и инжењерством (енгл. STEM – science, technology, engineering, mathematics).

У септембру се завршава STEM School Label, пројекат чији је циљ да у европским школама повећа заинтересованост и способност младих у STEM-у, као и да се, развијањем одговарајуће STEM стратегије, школама обезбеде неопходни алати за ангажовање ученика, наставника и других актера у овим активностима. Пројекат обезбеђује драгоцене алате за самооцењивање на основу критеријума који одређују STEM школу, указује на области у којима је неопходан даљи развој, и упућује на ресурсе за тренинг како би школе унапредиле своје STEM активности (сви материјали доступни су онлajн, бесплатно на српском језику https://www.stemschoollabel.eu/home). Цантар за промоцију науке био је један од партнера на овом пројекту.

Од 15 школа из Србије које су прве прошле кроз процес самопроцене STEM стратегије развоја, три школе су добиле титулу амбасадора на европском нивоу: „Петро Кузмјак“ из Руског Крстура, Гимназија Зајечар и Гимназија „Светозар Марковић“ из Ниша. О значају и стању STEM образовања у Србији, као и решењима за његово унапређење, разговарали смо са Младеном Шљивовићем, наставником физике у Гимназији Зајечар:

 

  1. Шта верујете да је највећа мањкавост STEM образовања у школама у Србији?

 

Преобимно градиво и недостатак опреме у кабинетима. Када се наставни програми руководе паролом „Све је важно“, часови се претворе у маратонски спринт у коме наставник предаје што је брже могуће, а часови утврђивања служе само за оцене. А баш на овим часовима треба увежбати оно што је научено, обновити, показати на примерима и бити креативан. То је прилика да одговоримо на најважније питање које ученици постављају: „А зашто ми ово учимо?“. Са друге стране, наставна средства из STEM предмета су прескупа. Да бисте опремили један кабинет физике, потребно је више десетина хиљада евра, а буџет просечне школе у централној Србији је реда величине 90.000 евра. Тако се модернизација одлаже већ годинама и због тога сви губе, а највише ученици. Наравно да је могуће импровизирати и предавати STEM помоћу штапа и канапа, али треба имати на уму да просечан наставник има толико обавеза са папирологијом у школи да је просто нереално очекивати да ће сам правити наставна средства која су му потребна.

 

  1. Шта су промене које треба направити у циљу унапређења STEM наставе, што на појединачном, што на глобалном нивоу, шта Ви видите као могућа решења за превазилажење тих препрека?

 

Најпре морамо да радимо са наставницима. Наставници су под утиском да се они ништа не питају, да је узалуд покушавати са променама, систем је такав да нити стимулише труд наставника, нити им указује на грешке које праве, што је школски пример занемаривања. Потребан је систем који обезбеђује и подржава професионални развој наставника. С друге стране, STEM напредује, открива нова знања. Наставници су некад били ђаци који су имали своје снове, и даље имају шта да уче, и даље могу да се радују личном развоју, а ја бих рекао: томе да поново буду ученици. Ја сам свестан колико сам тога научио након факултета и даље имам жељу да учим. Огромно је задовољство које човек осећа кад научи нешто ново, и тај процес се не завршава дипломирањем. Ипак, свако ко схвата значај образовања зна колико је важно имати доброг наставника. Не можемо очекивати да се све сведе на појединце чији је ентузијазам једино што покреће просвету. То гориво се брзо потроши и онда имамо уморног наставника и неспремне ученике. Такође, сматрам да би на националном нивоу требало смањити градиво и увести више мањих пројеката, вежби и других активности.

 

  1. Шта бисте издвојили као највеће добити тих промена, шта је оно што би ђаци могли да добију из таквих реформи STEM образовања?

 

Не можемо очекивати да се целoкупна настава одвија на табли и да притом буде занимљива и држи пажњу. Верујем да би кроз експерименте и пројекте могли да помогнемо ђацима да развију логичко размишљање, али и да стекну увид у начин на који експерименти и истраживања функционишу. Када учимо из књиге, стичемо утисак да су експерименти савршени. Све је објашњено лако, апаратура је једноставна, грешке не постоје. Чак су и графици идеалне глатке линије. А онда, када покушамо да урадимо било који експеримент, крене стотину мука. Морали бисмо да ученицима покажемо разлику између идеалног света у уџбенику и реалног света у учионици. Поздравићу промене које доноси пројектна настава, али треба истаћи да ми нисмо спремни за њу и да се овим проблемом морамо позабавити. Поделићу један добар пример из своје праске: ове године предајем матурантима нуклеарну физику и да бих их мотивисао, а наставници знају колико је тешко мотивисати матуранте у другом полугођу, започели смо један мали пројекат са почетним питањем: „Какав би став наша школа требало да заузме ако би неко желео да изгради нуклеарну електрану у околини Зајечара (занемаримо законске препреке)?“. Већ на првом часу ученици су схватили и сами предложили шта би све требало још да науче (грађа језгра, типови радиоактивности, утицај на околину, типови нуклеарних реактора, начин на који раде, заштиту и искуства земаља које користе ову енергију и сл.) да би могли да учествују у дебати коју ћемо организовати на крају. Сваки час почињемо питањем (нпр. откуд језгру атома енергија, зашто постоје радиоактивни елементи…), користили смо Гајгер Милеров бројач да бисмо се уверили да постоји и природна радијација, наредних дана ћемо се посветити и вестима у медијима који се баве овом темом. Основни циљ ове активности био је да учимо како да градимо став о овом питању и да разумемо предности и мане нуклеарне енергије.

 

Младен Шљивовић је наставник Физике у Гимназији Зајечар, Scientix амбасадор и члан УО Science on Stage Serbia, вишеструко је награђиван у области наставе физике и каријерног вођења, а 2018. проглашен је за једног од најбољих едукатора Србије.

 

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs