На управо завршеном Сајму књига, Центар за промоцију науке је поред готово 900 издања домаћих научних институција представио и неколико сопствених, објављених током 2012. године
Под сунчевим ветром
Карин Бријон и Делфина Нагацука
„Пре много милијарди година, у хладном свемиру, унутар огромних структура које називамо галаксијама, појавиле су се прве звезде. Међу свим тим галаксијама препознајемо једну спиралног облика. Забачени предео једне од њених грана посебно нас интересује зато што је ту створен Сунчев систем и једини облик живота који за сада познајемо.“
Овим речима почиње Под Сунчевим ветром, књига о Сунцу, његовом настанку и интеракцији са планетом Земљом, ауторки Карин Бријон и Далфине Нагацуке, коју је Центар за промоцију науке, у преводу мр Соње Видојевић, објавио на српском језику. Наиме, ова узбудљива, али сложена тема представљена је живописним илустрацијама и једноставним језиком. Читалац се кроз Млечни пут креће са лакоћом и успут упознаје са новим појмовима из астрономије, а сазнаје и о хемијским процесима који се дешавају унутар Сунца и на његовој површини. Пратећи илустрације, из центра нашег планетарног система, кроз космос се стиже до магнетног поља Земље и ефеката које оно има на нас.
На крају пута, читалац разуме како Сунчев ветар носи наелектрисане „комадиће Сунца“, које у магнетном пољу Земље видимо као аурору бореалис, поларну светлост.
Прве хемичарке у Србији
Љиљана Ристић
Прву диплому на Јестаственично-хемијском одсеку Филозофског факултета стекла је Мирослава Димитријевић 1897, наводи Љиљана Ристић, аутор књиге Прве српске хемичарке, једног од издања којa Центар за промоцију науке објавио у 2012. години.
Ауторка књиге позабавила се академским почецима српских хемичарки на преласку из 19. у 20. век. Од могућности да присуствују предавањима, али не и да дипломирају, па све до првих докторских теза и рада у Министарству, жене у Србији бориле су се за равноправност и право на образовање.
Међу пионирима студенткињама крајем 19. века биле су девојке које су студије хемије похађале на Филозофском или Техничком факултету. Број студенткиња је порастао пошто је 1905. тада Велика школа преиначена у Универзитет, чиме је решено и питање ванредног студирања. Наиме, жене су само на њега и полагале право, али по оснивању Универзитета могле су да приме диплому, а потом и да раде у просвети и лабораторијама што раније није био случај.
По речима Љиљане Ристић, „од краја 19. века па до Другог светског рата дипломе хемичарки и инжењерки хемије стекло је 139 жена из Србије. Од њих 139, 18 је дипломе добило у Француској, четири у Швајцарској, две у Чешкој, једна у Немачкој, а остале у Србији. Девет жена су биле доктори наука. Према броју хемичарки, а поготову према броју докторки наука, Србија је ишла у корак са савременим европским државама које су биле у економском погледу јаче и богатије од Србије, а у образовном и културном смислу на много вишем нивоу.“
Но, српско друштво у то доба ипак није у потпуности омогућавало потпуни развој потенцијала својих надарених академских грађанки. Према подацима које ауторка износи, око половина дипломираних хемичарки се по завршетку студија удавала и посвећивала породици, одричући се потенцијалне каријере у науци.
Смем ли да бројим?
Гинтер Циглер
Књига Смем ли да броjим?, намењена широj публици с намером да jоj приближи „таjанствени“ свет математике, забавно jе и духовито штиво препуно анегдота написано сажетим jезиком, чиме jе, према речима преводиоца Александра Липковског, „аутор приближио свет математике савременом читаоцу, коjи нема ни времена ни стрпљења да чита дубокоумне расправе и дебеле књиге, а математичко знање му ниjе jаче од некадашњег знања образованог читаоца“.
Српско издање књиге обjавио jе Центар за промоциjу науке, у сарадњи са Математичким институтом Српске академиjе наука и уметности и Заводом за уџбенике, поводом манифестациjе М3 („Маj месец математике“), коjа је у Београду и петнаест градова Србиjе одржана од 27. априла до 31. маjа.
Гинтер М. Циглер, рођен у Минхену, студирао jе математику у свом родном граду и на Масачусетском институту технологиjе, а у 31. години jе постао наjмлађи професор на Техничком универзитету у Берлину. Одликован jе „Лаjбницовом наградом“, наjзначаjниjим немачким признањем за истраживање, као и наградом за најбољег комуникатора науке. Као председник Немачког друштва математичара и инициjатор „Године математике“, током 2008. jе у Немачкоj започео велику и шармантну офанзиву у корист своjе струке. Ову офанзиву сада наставља са Слободног универзитета у Берлину.
Рачунам на математику
Марија Видић и Слободан Бубњевић
Прве асоцијације просечног грађанина Србије на математику су цифре и рачунање, али немали број њих помисли и на „нешто лоше“, и математике се нерадо сећа. Неки се одмах присете писменог и контролног рада, неки мисле на сабирање, професора или компликован, тежак предмет.
Ови подаци део су обимног истраживања о ставовима према науци, које су у марту 2012. године спровели Центар за промоцију науке и Филозофски факултет у Београду. Они су били један од повода да ЦПН у сарадњи са Математичким институтом САНУ организује велику националну научнопопуларну манифестацију „Мај месец математике“, која се током читавог маја 2012. одржавала у Београду и још двадесетак градова. Поводом одржавања манифестације М3, највеће и најмасовније акције промоције математике која је досад организована у региону Западног Балкана, издат је и каталог Рачунам на математику, који је на једноставан, пријемчив и визуелно интересантан начин представио неке од познатијих математичких проблема и појмова: број Пи, Галтонову даску, пчелињу геометрију, квадратуру круга, питагорејску хармонију бројева, математику елиптичног билијара и других.
Р.У.Р.
Карел Чапек
Појам робот се први пут јавио у драми чешког писца Карела Чапека Р.У.Р., која је први пута објављена 1920. године. Чапекова драма је стекла светску популарност, а Росумови универзални роботи, од чега је потекла скраћеница Р.У.Р., преведени су на 30 светских језика и играни у бројним позориштима, па приказивани и на филму.
Поводом манифестације „Дани будућности: Роботика“, која је организована током септембра и октобра 2012, Центар за промоцију науке издао ово култно дело којим појам робот у свим светским језицима замењује до тада уобичајеније андроид.
Роботи
Марија Видић, Марија Николић и Слободан Бубњевић
У свету данас има више од 4.500.000 робота. Тај број расте из деценије у деценију онако како аутомати од човека преузимају све више тешких, непријатних или опасних послова. Роботи раде у већини савремених индустријских погона; они су присутни у школама и болницама, у војсци и полицији, у научним лабораторијама. Све више робота ради у домаћинствима – они чисте, уклањају лишће, помажу болесницима.
Да ли ће у будућности свака кућа имати свог робота? Да ли ће уместо људи машине возити аутомобиле и шетати кућне љубимце? Када ће научници и инжењери развити хуманоиде са којима је могуће шетати, трчати, разговарати? Да ли је вештачка интелигенција могућа? Одговор на ова и друга питања налази се у каталогу Роботи, који је поводом манифестације „Дани будућности: Роботика“ у септембру 2012. издао Центар за промоцију науке.