Током највеће паневропске конференције ESOF2016 одржане у Манчестеру представници научне заједнице послали су снажну поруку као одговор на резултате Брегзита „Наука је глобална ствар“
Текст: И. Хорват
У периоду од 24. до 27. јуна у Манчестеру одржан je EuroScience Open Forum, ESOF 2016, највеће паневропско биенале, посвећено науци и технолошком развоју. У граду у којем је отпочела индустријска револуција пре више од 200 година, окупило се око 4000 делегата из 83 земље света.
Према речима овогодишњег домаћина конференције председнице савета Универзитета у Манчестеру Даме Ненси Ротвел, никада није било важније за Велику Британију да окупи толико представника научне заједнице у својој земљи.
Поводом све веће неизвесности у погледу будућност британске науке након одржаног референдума, председник Британског краљевског друштва и добитник Нобелове награде за хемију 2009. године Сер Венки Рамакришнан (на слици горе), одржао је прес конференцију током трајања ESOF-а.
Заједно са представницима научне заједнице других европских земаља, Сер Рамакришнан објавио је исказ којим наглашава неопходност сарадње у области науке на међународном нивоу. „Наука је међународни подухват. Ово отворено писмо, и поруку коју данас шаљемо у свет, потписало је 33 међународне организације из 24 земље“, наглашава Сер Рамакришнан.
Како се наводи у изјави међународна сарадња у области науке у значајној мери унапређује стицање знања као и оне алате који нам помажу да до таквих сазнања дођемо. „Навешћу пример само своје лабораторије, у којој раде научници из читавог света, али у којој је бар половина запослених из ЕУ. Велико питање се поставља, како ће на њих утицати резулттаи Брегзита и шта ће бити са њима“.
Како се наводи у изјави, истраживачке институције широм Европе стога морају имати слободу приликом запошљавања најквалитетнијег кадра, без обзира на то из којих земаља долазе. Научници морају имати флексибилност кретања, како би до краја испунили задатке у оквиру међународних пројеката. Такође се наводи да би беспотребне препреке у том смислу могле довести до угрожавања науке, чије би последице осетила не само Британије, већ све земље света.
Током церемоније отварања сличну поруку послао је и познати британски научник Брајан Кокс, као и Дама Ненси Ротвел. „Без обзира на резултате даљих преговора и последице Брегзита, Манчестер као и Универзитет у Манчестеру остаће део Европе“ наглашава успешна научница.
Последице Брегзита у пољу науке још увек су нејасне. Један део заједнице уверен је да ће последице бити минималне и краткорочне, док други упозоравају на неповољност дугорочних последица. Такође, сматра се да ће досадашњи споразуми, уговорени пројекти као и чланство Велике Британије у програму финансирања научних истраживања Хоризнот 2020 остати непромењени.
На питање новинара да ли је у том светлу његова реакција, као и реакција његових колега пренаглашена, Сер Рамакришнан одговара: “Иако су нас током свог данашњег излагања и Џо Џонсон и Карлос Моедас уверавали да ће се одобравање пројеката у наредном периоду, док смо још формално део ЕУ, искључиво вршити на основу оцене квалитета предлога пројекта, део овог проблема о ком говоримо је и психолошке природе. Можда ће истраживачи из других земаља нагађати или се бринути какав ће бити статус истраживача из Велике Британије за две године.”
У овом погледу, поједини британски универзитети жале се да већ сад наилазе на прве препреке. Наиме, потенцијални партнери једне групе истраживача са Кембриџа довели су у питање координаторску позицију овог универзитета, осврћући се на резултате референдума и непознанице које ће нови односи Велике Британије и ЕУ донети.
Оно што научну заједницу посебно брине је да ће британске иснтитуције и универзитети постати “додатна” компликација на ЕУ пројектима, коју би европски партнери радије избегли. Неизвесност која влада у погледу будућих односа Британије и ЕУ, такође може утицати на међународне истраживачке мреже, које је ова земља заједно са другим европским партнерима градила дуги низ година.