Александра Јованић, једна од два победника локалног конкурса у оквиру пројекта Европска мрежа дигиталне уметности и науке, осмислила је занимљив рад који повезује науку и уметност
Текст: Љиљана Илић
Учешће на конкурсу Европска мрежа дигиталне уметности и науке, једном од пројеката у окриљу програма Креативна Европа, узбудљива је прилика да се истраже нове уметничке форме уз помоћ науке.
Овај пројекат, на глобалном нивоу, нуди за најбољи рад у коме се спајају уметност и наука примамљиву награду у виду једномесечног боравка у чилеанској опсерваторији у пустињи Атакама, једном од најзначајнијих астрономских центара на свету. У другом кругу, на националном нивоу, такође се бирају најбољи радови: код нас, двоје одабраних за претходну годину су Александра Јованић и Богдан Стефановић.
Како је Александра Јованић доспела у ове научно-уметничке воде? Након што је дипломирала информатику на Математичком факултету, своје знање из области природних наука оплеменила је уметношћу: докторирала je дигиталну уметност на Интердисциплинарним магистарским студијама Универзитета уметности у Београду.
Стварајући у области дигиталне уметности, Александрини пословни задаци покривају широк спектар тема – осим што је професор на Универзитету уметности, где предаје Технологију нових медија, веб-дизајн и интерактивну мултимедију, она, између осталог, дизајнира и разноврсне публикације, ради дизајн филмова (Поред мене редитеља Стефана Филиповића, анимирани Rabbitland редитељке Ане Недељковић и Николе Мајдака), бави се 3Д моделингом и анимацијом, брендира установе, прави плакате за позориште и филм.
Како је настао рад којим је конкурисала за пројекат Европска мрежа дигиталне уметности и науке?
Идеја пројекта Имагинарне мапе базира се на потенцијалима приметним у трансформисању препознатих правилности и неправилности у природи и друштвеним наукама у визуализације личних наратива. Приче које нас чине, наши микросветови, могу се увећати преко наших димензија и бити представљене као личне мапе.
Видевши пре неког времена старе звездане мапе, Александра се заинтересовала за њих, нарочито за серију из 1850. године, и почела је да их реконструише. Не само да је исцртавала сазвежђа, већ је проучила приче о њиховим именима и митологији у позадини, попуњавјући празнине и делове мапе који су временом постали невидљиви. Тако је и дошла на идеју да је звезде могуће груписати и на неки другачији начин и креирати потпуно другачија сазвежђа и њихове визуализације од оних које познајемо.
Рад ће, иначе, уз стручног ментора и подршку Центра за промоцију науке, бити реализован помоћу технологије проширене реалности. Учесници, посетиоци изложбе, биће анкетирани о својим изборима, стварима које воле или не воле, догађајима из живота, кроз неколико врло једноставних питања. На основу тих података, биће креирана јединствена мапа неба и сазвежђа за сваког посетиоца, која је видљива кроз мобилни уређај свуда око гледаоца, који конструисану мапу доживљава као своју личну.
Александра Јованић ће свој рад, заједно са другим добитником Богданом Стефановићем и уз четири рада интернационалних уметника, представити на изложби у Галерији Културног центра Београда, у априлу 2016.