У тренутку када планетарна климатска криза достиже врхунац, разговарали смо са др Невеном Буђевац, психолошкињом, и др Владимиром Ђурђевићем, климатологом, о подизању свести и личној одговорности грађана када је реч о климатској акцији у нашем непосредном окружењу
Текст: Љиљана Илић и Сања Љумовић
Климатске промене, некада сматране проблемом далекe будућности, постале су део наше садашњости. Из борбе против све бржих промена климе нико није изузет, а један од најважнијих задатака данашњице јесте да, поред глобалног уједињења држава и политичких споразума, сваки грађанин ову причу доживи као свој лични проблем, на који је у стању да утиче и као појединац – сам, али и удружен са другима. У тренутку када планетарна климатска криза достиже врхунац, разговарали смо са др Невеном Буђевац, психолошкињом, и др Владимиром Ђурђевићем, климатологом, о подизању свести и личној одговорности грађана када је реч о климатској акцији у нашем непосредном окружењу.
РИЗИК ОД ТАЧКЕ БЕЗ ПОВРАТКА
„Наша планета је у лошем стању, људи воде рат са природом, и то је равно самоубиству“, изјавио је недавно генерални секретар Уједињених нација, Антонио Гутереш, који је средином децембра председавао Самитом о климатској амбицији 2020 (Climate Ambition Summit 2020). На овом виртуелном скупу учествовали су представници више од 70 земаља, а он је први контролни корак након Париског споразума 2015. године.
Ентузијазам након потписивања споразума у Паризу је током пет година прилично посустао, а договорени циљ био је да се загревање планете одржи испод два степена Целзијуса, а по могућству и мање од 1,5 степени. У међувремену, закључак је да овај циљ ипак није тако лако достићи уз темпо којим се клима мења уз помоћ људског фактора, па је засад реалистично очекивати да ће у 21. веку просечна температура на планети бити повећана за чак три степена.
Шта значи да је наша планета у лошем стању? Биодиверзитет је на ивици колапса, пустиње се шире, океани су пуни отпада, глечери се топе… Температура у Сибиру је незапамћена, пламте пожари у Аустралији, олује су све чешће, као и поплаве. Стање је достигло критичну тачку и такву озбиљност да је Гутереш позвао државе да прогласе ванредно стање због климатске кризе.
ЛИЧНА ОДГОВОРНОСТ НЕ СМЕ ДА СЕ ДОЖИВИ КАО БЕЗВРЕДНА „КАП У МОРУ“
Акција за заштиту климе не може се више одлагати. Уколико не предуземемо нешто, угрожавамо сваког ко живи данас, али и будуће генерације. Стога је нужно да сви променимо свој однос према окружењу и освестимо своју улогу у успоравању климатских промена на планети.
Управо из овог разлога, током 2020. године, у оквиру пројекта TeRRIFFICA, грађани Београда позвани су да буду научни истраживачи и да се баве адаптацијом на промене које су већ део нашег живота у граду. Ова акција доприноси и подизању свести о њиховом присуству у нашем непосредном окружењу. Грађани су на интерактивној мапи, кроз акцију „Расхлади град!“, обележавали места на којима их погађају климатске промене, али и нудили своје предлоге и могућа решења. Овако осмишљена климатска акција послужила је томе да се управо одговорност грађана стави у први план.
Међутим, чак и када је реч о овако комплексним и угрожавајућим темама, већина становника их, нажалост, не доживљава као свој лични проблем. „Увек када је реч о нечему што подразумева личну одговорност великог броја људи, постоји, наизглед парадоксално, истовремено и такозвано осећање подељене одговорности, односно закључак да ће се неко други побринути, и да наш лични допринос заједничком циљу и није толико кључан, јер смо ми само једна ’кап у мору’ оних који имају исту ту одговорност“, објашњава др Невена Буђевац, психолошкиња и професорка на Учитељском факултету у Београду.
Како др Буђевац објашњава, нашу мотивацију да уложимо додатан напор да допринесемо остварењу циља све ово умањује, а посебно када наши поступци нису директно изложени јавности и подложни контроли. Дакле, вероватно нећемо баш тако лако просипати ђубре по улици, али ћемо релативно лако зарад удобности у свом дому расипати енергију/воду много више него што је то заиста неопходно. Ово постаје још израженије онда када брига о непосредном окружењу подразумева не само да се одрекнемо неких ситних удобности, него и да будемо проактивни и своје време и друге ресурсе посветимо остварењу тог циља. На крају, а такође веома важно за ову причу – циљ је релативно нејасан и временски је удаљен. А сваки такав циљ утиче на смањење мотивације, како стручно објашњава др Буђевац. „Неопходно је да они који се баве овим темема настоје да мотивишу људе да буду одговорни, покушају да тај, људима доста апстрактан циљ, приближе кроз што конкретније показатеље који се тичу њих лично, да им на најконкретнијим могућим примерима стално показују шта се тачно деси када они ураде једно, а шта када ураде друго, и да циљ који је временски удаљен замене другим, брже и лакше достижним циљевима, и јавност стално извештавају о њиховом достизању.“
ОДНОС ПРЕМА ГЛОБАЛНИМ ФЕНОМЕНИМА И ВАЖНОСТ КОХЕРЕНТНИХ ПОРУКА
Др Владимир Ђурђевић, климатолог и професор на Физичком факултету у Београду објашњава како он види однос људи према глобалним феноменима и проблемима правећи аналогију између пандемије и климатских промена: „Тренутна пандемија је одличан пример који нам може помоћи да сагледамо и ширу слику и разлоге о генералном одсуству заинтересованости људи за своје окружење, као и евентуалне последице које из овог односа могу проистећи у будућности. На почетку пандемије, када је још постојала шанса да размере проблема не прерасту у глобалну кризу, људима је било тешко да се са проблемом повежу на личном нивоу, а камоли да предузму неку акцију. Како нам се вирус приближавао у времену и простору, и како смо, нажалост, добили могућности да искусимо све више директних последица, постајали смо свесни да је у питању велики проблем, који нећемо лако решити. Све ове елементе видимо, нажалост, и у случају нашег окружења, животне средине и климатских промена, јер се људима чини да је проблем апстрактан, и доживљавају га са просторном дистанцом (сеча Амазона, бели медведи), временском дистанцом (текстови о проблемима животне средине и климатским промена најчешће сугеришу на проблеме у будућности), и као превише апстрактну појаву: најбољи пример је угљен-диоксид који је такође невидљив, чак мањи и од вируса, а у атмосфери га има ’само’ 4 промила. Наравно, да га нема, планета би била хладнија за 10 степени. Преокренути овакво тренутно стање није лако, али сталан разговор/комуникација, посебно водећи рачуна о овим баријерама и начинима да се њихови негативни ефекти умање, затим кохерентне, а не конфузне поруке, лак и отворен приступ релевантним информацијама, били би сигурно од помоћи. За крај, надајмо се да и пандемија може да послужи као више него добра лекција, јер проблем не постоји само онда када нам је испред носа. Волео бих да нисмо добили ову лекцију.“
БЕОГРАЂАНИ У КЛИМАТСКОЈ АКЦИЈИ ЗА СВОЈ ГРАД
Кроз акцију „Расхлади град!“, која је усмерена управо на мотивацију и укључењe грађана, неки од Београђана озбиљно су доживели своју улогу научних истраживача и указали на низ проблема у граду. У почетној фази мапирања, у периоду од јуна до октобра, у граду су обележене укупно 283 тачке, а резултати су анализирани кроз пет категорија, колико је и понуђено на мапи: температура, вода, ваздух, ветар и земљиште. Они су показали маштовитост када је реч о опису локација које утичу на загађење ваздуха: „долина угља“, „спалионица каблова“, „за избећи“ или „тровачница Гогољ“. Поједине локације на којима грађане највише погађа врућина назване су „бетон, дрво, бетон, бетон, бетон…“, „место топљења“ или „паклено стајалиште за аутобусе“. „Активно клизиште већ 20 година“, „место где закони не важе“ или „једна од срамота Вождовца“, само су неки описи који указују на локације деградираног земљишта и запуштене локације са коровом, шутом или дивљим депонијама.
Потакнути акцијом и кампањом, грађани Београда навели су и врло конструктивне предлоге како да се ситуација реши – додатном садњом дрвећа, озелењавањем и уређењем зелених површина, изградњом засена путем уметничких инсталација и зеленила, изградњом јавних чесама и прикладнијих аутобуских стајалишта, санкционисањем нелегалних испуста отпадних вода или постављањем мобилну заштиту од поплава, модернизовананим системом грејања, забраном паљења смећа, уклањањем депонија, решавањем питања клизишта…
Акција „Расхлади град!“ траје и даље, а најконструктивнији предлози Београђана биће током 2021. године реализовани у сарадњи са партнерима на пројекту TeRRIFFICA и Градском управом града Београда.
Порука да сваки грађанин може да допринесе климатској акцији и побољшању услова у граду у коме живи остаје кључна током наредне и наредних година, а грађани Београда позвани су да сарађују са научницима и доносиоцима одлукa и дају свој допринос успорењу климатских промена и бризи о животној средини.
Додатне информације о пројекту доступне су на: http://belgrade.terrifica.eu/.
Кратки видео о климатским променама, у режији Милоша Томића, у коме учествују др Владимир Ђурђевић, климатолог, и Драган Симић, орнитолог и еко-активиста, можете погледати овде: