Од свог оснивања 2010. године па до данас, Центар за промоцију науке спровео је преко 20 пројеката у вези са климом и екологијом, у намери да пренесе знање и подигне свест најшире заједнице о неминовним променама планетарног климатског система. Међу напорима да повеже најразличитије научне дисциплине које обрађују климу и климатске промене са друштвом јесте и прошлогодишња иницијатива под називом „Климатска платформа“, која окупља експерте, активисте и активистичка удружења, подстиче њихову борбу против ефеката климатских промена и омогућава директну размену идеја, искустава и најбољих пракси. „Кроз Платформу повезујемо наше и сродне пројекте и акције других организација и појединаца у земљи, омогућавајући отворену комуникацију и представљање идеја, пракси и знања“, објашњава Добривоје Лале Ерић, руководилац Сектора за међународну сарадњу у Центру за промоцију науке.
Центар тренутно имплементира осам међународних пројеката који на иновативне и несвакидашње начине обрађују најразличитије аспекте климатских промена и екологије и њихов утицај на друштво. Први пројекти – који сежу још у 2010. годину, када је Центар основан – били су „уопштено и широко постављени, јер је у то време доживљај климатских промена био прилично апстрактан“, сећа се Ерић.
„Преломна година је била 2014, када смо непосредно осетили сву силину климатских промена широм Србије и регије. Тог маја смо, конкретно 14, отворили треће издање Маја месеца математике са централном изложбом у Кнез Михаиловој улици, док је киша напољу буквално лила. Свега неколико дана касније – а време се већ било променило, и брзо је постало топло и сунчано – били смо принуђени да изложбу затворимо а да сву снагу и ресурсе усмеримо на помоћ угроженима и страдалима у Обреновцу и другим деловима земље.
Једно такво искуство, неупоредиво са било чиме што смо претходно доживели и прошли, снажно је утицало на наша будућа усмерења и деловање, најпре кроз разноврсне програмске активности а коју годину касније и кроз прве пројекте који се, у најширем смислу, баве климатском писменошћу као неопходним скупом знања, компетенција и алата за доба у коме живимо“, каже Ерић.
Захваљујући локалним, регионалним и међународним пројектима са фокусом на климу и климатске промене, Центар је током протеклих деценију и по успоставио сарадњу и бројна активна партнерства са великим бројем истраживачких и образовних организација у земљи и изван ње, са школама, ђацима, наставницима и студентима, са уметницима и медијима, локалним и националним телима, и многим другим актерима. Ерић каже да су напори Центра сигурно довели до промена у начину размишљања и делања људи у Србији и изван ње.
„Закључио бих да је критична тачка трансфер знања из света науке ка свим другим друштвеним и професионалним групама, односно свима нама као појединцима, кроз савремене, релевантне и инспиративне праксе научне комуникације. На крају крајева, ово више није само питање дељења знања и разумевања планетарног климатског система већ и (о)чувања главе на раменима.“
IMPACT
Овај четворогодишњи пројекат започео је у јануару 2024. У фокусу је истраживање образовања о одрживости и климатским променама у Србији, каже Лена Илић, руководитељка пројекта: „Циљ је да разумемо како ученици усвајају знања и вештине потребне за активно деловање, и како наставници могу побољшати приступ овим темама. Развијамо алате за процену знања и организујемо обуке за наставнике како бисмо им помогли да ефикасније предају ове теме.“ Илић додаје да и наставнике и ученике ове теме веома интересују и да их препознају као значајне за будућност. „Наставници се често суочавају с изазовима, попут преоптерећеног наставног плана и недостатка времена за увођење нових метода у учионицу. Упркос томе, многи су вољни да учествују јер им пројекти нуде конкретне алате и ресурсе који олакшавају предавање о овим темама на интерактиван начин који ангажује ученике.“
Пројекат је намењен ученицима који су активно укључени у готово све истраживачке задатке и практичне активности. Грађани такође могу учествовати – не само у догађајима отвореним за јавност, већ и у појединим истраживањима.
VR4CLIMA
Овај пројекат користи виртуелну реалност (ВР) и друге дигиталне алате да ученике и наставнике активно укључи у борбу против климатских промена. Кроз иновативне методе учења и развој дигиталних алата и садржаја, пројекат настоји да јача капацитете наставника и развија климатску писменост ученика, каже Јована Јанков, саветница у Сектору за међународну сарадњу. У пројекат су директно укључене две школе, 16. експериментална основна школа у Ламији у Грчкој, и Основна и средња школа са домом ученика „Петро Кузмјак“ у Руском Крстуру у Србији. „У току је развој интерактивне ВР игре о одрживости и климатским непогодама (тренутно у фази тестирања), која показује утицај наших избора на животну средину.
Пројекат већ има видљиве резултате, то су видео-анимације намењене школском узрасту доступне на Јутјуб каналу пројекта VR4Climа, и графикони микроклиматских регија на подручју европског континента, што чини климатске промене опипљивијим и разумљивијим.“
Паралелно са развојем игре развија се и ВР курс за наставнике који ће им помоћи да користе алате засновaне на принципима serious gaming-a (интерактивни приступ играма који је осмишљен са намером да подучава, а не да само забавља). Завршна фаза пројекта ће укључити и европско такмичење у дизајнирању одрживих школских дворишта у виртуелном простору, где ће ученици имати прилику да тестирају научено и испоље своју креативност и предложе идеје које ће ублажити утицај климатских промена.
„Тек нам предстоји период у ком ће се пројекат отворити и ка другим школама, па ћемо видети колико су заинтересовани за експериментисање и нове методе учења и коришћења дигиталних алата као што је ВР.
Делује да школе и деца јесу заинтересовани и да им ово може бити посебно занимљиво, али највећи проблем представља доступност ВР технологије и друга ограничења која то носи са собом“, каже Јанков.
LOESS
Пројекат LOESS бави се развојем и пласирањем нових едукативних пракси – различитих модула, материјала и алата – које имају за циљ унапређење образовања о значају здравог земљишта широм Европе. Грађани из 15 европских земаља су укључени у креирање ових материјала, a позвани су и да их тестирају ради унапређења.
„Активности пројекта окренуте су ка наставницима и универзитетским предавачима, студентима и ђацима, ка доносиоцима одлука у систему образовања и сродним областима, али и ка најширој публици. Активности имају за циљ да подигну свест о важности очувања здравог земљишта, будући да је земљиште ограничен и веома угрожен ресурс“, каже Ирена Шујдовић, саветница у Сектору за међународну сарадњу у Центру. Пројекат је усмерен и на тестирање и примену едукативних материјала у школама и другим образовним окружењима попут летњих кампова. Тестирају их наставници и предавачи, али и ђаци и студенти.
„Ове циљне групе најзаинтересованије су за конкретну примену у реалним условима, по могућству у природи или уз елемент практичне наставе. Такође, често извештавају о томе да савремених образовних материјала фали када се говори о зеленим темама и одрживом развоју, а посебно им недостаје механизама за образовање наставника о овим темама, и веома су заинтересовани да у овим процесима учествују“, каже Шујдовић.
CARBON ACT
Образовање игра кључну улогу у решавању изазова климатских промена, подстичући људе да мењају своје понашање и доносе информисане одлуке, омогућавајући активну адаптацију и прихватање повезаних регулатива и политика. Пројекат Carbon Act усмерен је на приступ одоздо према горе који укључује три комплементарна блока активности. Ови блокови имају за циљ да обједине и усмере постојеће праксе и смернице за интеграцију климатских промена у формално образовање и обезбеђивање њиховог даљег ширења и усвајања. Први блок подразумева истраживање постојећих школских програма о климатским променама и анализу курикулума за увођење тема у вези са климатским променама у образовни процес. Други блок ће развијати и пилотирати повезане образовне сценарије, што ће довести до креирања онлајн каталога и организације MOOC курсева (енгл. MOOC: масовни отворени онлајн курсеви) за имплементацију пројектних активности широм Европе. Коначно, трећи блок представља фазу шире примене и дисеминације пројектних материјала и активности, где ће се организовати MOOC-ови и такмичења, делити разноврсни видео-материјали и припремати упутства и смернице како би се обезбедило значајно учешће школа и институција заинтересованих за интеграцију климатских промена кроз СТЕМ наставу и стратегије на нивоу школа.
CLIMATEUROPE2
Коришћење климатских података на ефективан и правовремен начин је кључна карика за зелени опоравак и стварање резилијентне и климатски неутралне Европе. Климатски сервиси нам омогућавају да климатске податке користимо за информисано доношење одлука како бисмо смањили ризике и искористили могућности, а све у циљу боље адаптације на климатске промене. Последњих година, потреба за климатским подацима је драстично порасла, а тржиште климатских сервиса се развија великом брзином и предвиђа се да ће имати још већи пораст у будућности. Climateurope2 има за циљ развој процедура стандардизације климатских сервиса, подршку развоју заједнице корисника климатских сервиса и подстицање коришћења климатских сервиса у сврху боље адаптације на климатске промене у Европи и изван ње. Центар, као један од партнера на пројекту, ради на креирању европске заједнице корисника климатских сервиса. Центар такође организује јавне програме посвећене климатским истраживањима у 10 земаља Југоисточне Европе. У оквиру програма ће, између осталог, бити приказани и уметничко-научни, интердисциплинарни пројекти који ће бити креирани кроз јавне позиве пројекта за сарадњу уметника и научника у овом домену.
Текст је изворно објављен у 40. броју часописа Елементи.