Реч је о „изненадној одлуци“ која је веома брзо постала вирална, кажу аутори

Извор: coronavirus.jhu.edu

Текст: Ивана Николић

Еншенга Донга, студента прве године цивилног и системског инжењерства са фокусом на епидемиологију на Универзитету „Џонс Хопкинс“, посебно је заинтригирао нови вирус који је у децембру регистрован у Кини.

У време када је Донга почео да га прати, Ковид-19 још није представљао претњу по остатак света, осим по Кину.

Крајем јануара, Донг и његова менторка Лорен Гарднер, која је кодиректорка Центра за системску науку и инжењерство при Универзитету „Џонс Хопкинс“, објавили су онлајн мапу која је показивала ширење вируса.

Мапа – која је данас позната широм света – веома брзо је постала вирална. Редовно ажурирана, мапа показује укупан број потврђених случајева заразе коронавирусом, потврђени број смртних случајева, као и број опорављених. Веб-сајт који је Донг направио за само неколико сати сада има преко милијарду посета на дневном нивоу. Данас је саставни део веб-сајтова широм света, а приказују га и портали водећих светских медија.

Тим професорке Гарднер проучава начин на који покретљивост и други фактори који се односе на понашање становништва утичу на ризик од болести. Они конструишу математичке моделе како би предвидели где ће се вероватно појавити жаришта.

Изненадна епидемија Ковида-19 у кинеском Вухану, коју је проузроковао коронавирус SARS-CoV-2, пружила је „јединствену прилику за почетак прикупљања података о развитку заразне болести у реалном времену“, каже професорка Гарднер.

Иако је њен тим све податке могао да задржи за себе и изгради прецизније математичке моделе ширења епидемије, професорка Гарднер и њене колеге схватили су да би овакве информације помогле многим истраживачима, али и најширој јавности.

„У једном тренутку донели смо ту одлуку и рекли – хајде да изградимо овај скуп података, и хајде да наставимо то да радимо, да га учинимо јавним. Хајде да га визуализујемо. И тако смо направили мапу те ноћи“, каже проф. Гарднер.

Иако су циљану публику иницијално чинили чланови истраживачке заједнице – попут епидемиолога – ускоро је читав свет почео да обраћа пажњу и поклања поверење онлајн мапи Универзитета „Џонс Хопкинс“.

„Мислим да смо обоје били веома изненађени када смо видели колико је интересовање шире јавности“, каже Гарднер.

Подаци које користе Гарднер и Донг долазе из неколико извора: са друштвених мрежа, из Светске здравствене организације, из Америчких центара за контролу и превенцију болести, из Европског центра за превенцију и контролу болести, из Националне здравствене комисија Народне Републике Кине, као и из медија и здравствених одељења широм света. Сви ти подаци се прикупљају, обрађују и објављују.

На почетку су ови подаци прикупљани и убацивани ручно. Прво је то чинио Донг, а потом и студенти који су радили по сменама. Али како се епидемија нагло ширила, овакав начин рада постао је неодржив. Чланови тима тражили су како да аутоматизују цео процес, и успели су – мапа се ажурира у реалном времену, а подаци се узимају тзв. скрејповањем веба и агрегацијом.

Целу мапу одржава петоро људи.

„Заслужујемо један добар одмор када се све ово смири и када људима поново буде дозвољено да се социјализују и да путују“, каже професорка Гарднер.

подели