Reč je o „iznenadnoj odluci“ koja je veoma brzo postala viralna, kažu autori
Tekst: Ivana Nikolić
Enšenga Donga, studenta prve godine civilnog i sistemskog inženjerstva sa fokusom na epidemiologiju na Univerzitetu „Džons Hopkins“, posebno je zaintrigirao novi virus koji je u decembru registrovan u Kini.
U vreme kada je Donga počeo da ga prati, Kovid-19 još nije predstavljao pretnju po ostatak sveta, osim po Kinu.
Krajem januara, Dong i njegova mentorka Loren Gardner, koja je kodirektorka Centra za sistemsku nauku i inženjerstvo pri Univerzitetu „Džons Hopkins“, objavili su onlajn mapu koja je pokazivala širenje virusa.
Mapa – koja je danas poznata širom sveta – veoma brzo je postala viralna. Redovno ažurirana, mapa pokazuje ukupan broj potvrđenih slučajeva zaraze koronavirusom, potvrđeni broj smrtnih slučajeva, kao i broj oporavljenih. Veb-sajt koji je Dong napravio za samo nekoliko sati sada ima preko milijardu poseta na dnevnom nivou. Danas je sastavni deo veb-sajtova širom sveta, a prikazuju ga i portali vodećih svetskih medija.
Tim profesorke Gardner proučava način na koji pokretljivost i drugi faktori koji se odnose na ponašanje stanovništva utiču na rizik od bolesti. Oni konstruišu matematičke modele kako bi predvideli gde će se verovatno pojaviti žarišta.
Iznenadna epidemija Kovida-19 u kineskom Vuhanu, koju je prouzrokovao koronavirus SARS-CoV-2, pružila je „jedinstvenu priliku za početak prikupljanja podataka o razvitku zarazne bolesti u realnom vremenu“, kaže profesorka Gardner.
Iako je njen tim sve podatke mogao da zadrži za sebe i izgradi preciznije matematičke modele širenja epidemije, profesorka Gardner i njene kolege shvatili su da bi ovakve informacije pomogle mnogim istraživačima, ali i najširoj javnosti.
„U jednom trenutku doneli smo tu odluku i rekli – hajde da izgradimo ovaj skup podataka, i hajde da nastavimo to da radimo, da ga učinimo javnim. Hajde da ga vizualizujemo. I tako smo napravili mapu te noći“, kaže prof. Gardner.
Iako su ciljanu publiku inicijalno činili članovi istraživačke zajednice – poput epidemiologa – uskoro je čitav svet počeo da obraća pažnju i poklanja poverenje onlajn mapi Univerziteta „Džons Hopkins“.
„Mislim da smo oboje bili veoma iznenađeni kada smo videli koliko je interesovanje šire javnosti“, kaže Gardner.
Podaci koje koriste Gardner i Dong dolaze iz nekoliko izvora: sa društvenih mreža, iz Svetske zdravstvene organizacije, iz Američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti, iz Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, iz Nacionalne zdravstvene komisija Narodne Republike Kine, kao i iz medija i zdravstvenih odeljenja širom sveta. Svi ti podaci se prikupljaju, obrađuju i objavljuju.
Na početku su ovi podaci prikupljani i ubacivani ručno. Prvo je to činio Dong, a potom i studenti koji su radili po smenama. Ali kako se epidemija naglo širila, ovakav način rada postao je neodrživ. Članovi tima tražili su kako da automatizuju ceo proces, i uspeli su – mapa se ažurira u realnom vremenu, a podaci se uzimaju tzv. skrejpovanjem veba i agregacijom.
Celu mapu održava petoro ljudi.
„Zaslužujemo jedan dobar odmor kada se sve ovo smiri i kada ljudima ponovo bude dozvoljeno da se socijalizuju i da putuju“, kaže profesorka Gardner.