РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: Др Владимир Срећковић, Институт за физику Београд
Текст: Невена Грубач
Истражите више о Харпу…
Током катастрофалних поплава које су у мају 2014. погодиле Србију, кроз друштвене мреже и таблоиде се раширила погубна заблуда како је до ове велике несреће дошло због америчког истраживачког пројекта HAARP (High Frequency Active Auroral Research Program), као и због антене за коју ће се испоставити да је постављена на Институту за физику.
Последњих дана, све већи број аутора је почео да раскринкава ову тему, испрва на блоговима, а потом и у конвенционалним медијима. У покушају да осветлимо шта је Харп заправо, разговарамо са др Владимиром Срећковићем, истраживачем са Института за физику Београд, који је одговорио на нека од најважнијих и најчешће постављаних питања.
ЕЛЕМЕНТАРИЈУМ: Шта је HAARP ?
ДР ВЛАДИМИР СРЕЋОВИЋ: HAARP постројење је изграђено у Гаконеу на Аљасци, САД, у циљу истраживања јоносфере. Јоносфера је део атмосфере у којој се налазе слободни електрони и јони и простире се од 60 до 1000 km висине. Трансмитери (укупно их има 180) заједно са вертикално усмереним антенама емитују узан сноп радио-сигнала у фреквентном опсегу од 2,8 до 10 MHz и велике предајне снаге. Напајање трансмитера се врши из посебне електране и по унапред утврђеним плановима.
Да ли HAARP икако може да утиче на падавине и климу?
Одговор је јасан – HAARP постројење не утиче на климу. Радио-сигнали емитовани у горе поменутом фреквентном опсегу (дејство HAARP-а) имају такве особине да се њихова енергија не апсорбује у тропосфери (~10km) или стратосфери. A управо у ове две области атмосфере се стварају услови који одређују време на Земљи. Електромагнетска интеракција (под дејством HAARP -а) дешава се у области веома малог притиска изнад 70 km, односно интеракција се одвија у јоносфери, а не у тропосфери или стратосфери.
Колико дуго се могу одржати промене настале у току HAARP експеримента?
Јоносфера је турбулентни медијум и под доминантним утицајем Сунца, тако да се вештачким путем настале промене у јоносфери брзо разрушавају. Зависно од тога на којој су висини изазване вештачке промене у јоносфери, њихово се постојање не може детектовати дуже од неколико секунди до десет минута.
Зашто је јоносфера значајна?
Комуникациони системи користе радио-таласе високих фреквенција (HF Hight Frequency), помоћу којих се одржавају везе између бродова и служби на обали, трансокеанских радио-веза између авиона и аеродрома, односно контроле лета, и покретних радио-система за одржавање везе између неке удаљене обласи и неког центра, сви раде на принципу одбијања радио-таласа од јоносфере, процеса који је стално заступљен код простирања неповршинског таласа.
Каква је практична примена истраживања јоносфере?
У комуникацији са војним сателитима и навигационим системима као што је GPS (Gobal Position System), користе се радио-сигнали много виших фреквенција. У овим условима радио-сигнал пролази кроз јоносферу. Перформансе ових система могу бити негативно поремећене дешавањем одређених процеса у јоносфери, као што су сцинтилација, фединг и Фарадејева ротација. Истраживања помоћу HAARP система су од велике користи у проучавању карактеристика оваквих процеса у јоносфери (за војне сврхе пре свега).
АНТЕНА У БЕОГРАДУ?
Једна од мета недавних спекулација на тему експеримената чији су ефекти, између осталог, и контрола климе, била је и својеврсна антена Института за физику Београд. Ова антена се у више наврата поистовећивала са спорним HAARP пројектом . У питању је такозвани VLF пријемник. Заправо, VLF антена не емитује ништа. Она ради у области килохерца, дакле у опсегу нижих фреквенција, прима сигнале које емитују друге станице које се налазе широм света (а служе за навођење бродова, подморница итд.), и анализира их. У свету постоји на стотине VLF пријемника, а многи од њих се користе у школским системима земаља читаве планете, па тако и ученици из Хрватске раде на једној од њих.
Више од 20 година након старта, по завршетку свих истраживања и пошто је предвиђени фонд потрошен, научноистраживачки програм са Аљаске се гаси.
VLF антена на Палнер станици, Антарктик
ИСТРАЖИТЕ ВИШЕ…
У специјалном научнопопуларном фељтону, Елементаријум објашњава зашто научни пројекат под називом HAARP није ни у каквој вези са изузетно обилним падавинама и катастрофалним поплавама које су у мају 2014. погодиле Србију, Хрватску и Босну и Херцеговину.
Слободан Бубњевић: Кишни плес
Марија Николић: Шта је Харп?
Невена Грубач: Харп и јоносфера
Тијана Марковић: Временска прогноза