У Центру

За лепши и здравији Београд: грађани у климатској акцији

Додатна садња дрвећа, изградња засена путем уметничких инсталација, изградња јавних чесама и адекватнија аутобуска стајалишта, само су неки од предлога које су грађани, средином октобра, представили на радионици о климатским изазовима у Градској управи Београда

На недавно одржаној радионици о климатским изазовима у Београду, коју су организовали Центар за промоцију науке и Секретаријат за заштиту животне средине, у Градској управи града Београда, показало се да грађани врло активно учествују у мапирању климатских изазова у свом окружењу и нуде реалистични осврт на могућа решења.

Током лета, Београђани су, у оквиру пројекта TeRRIFFICA, на интерактивној мапи означавали позитивне и негативне ефекте климатских промена: oни су позвани да као грађани – научни истраживачи током лета обележе места у граду на којима их врућина највише погађа, и предложе добре и лоше примере прилагођавања на климатске промене са којима се у Београду свакодневно сусрећу. Важно је нагласити да ова акција и даље траје, а радионица је била повод за прву анализу резултата, осврт на досадашња постигнућа и заједничко промишљање о могућим наредним корацима ка процесу израде акционих планова за одабране теме и локације у граду.

У почетној фази мапирања, у периоду од јуна до октобра, у граду су обележене укупно 283 тачке, а резултати су анализирани кроз пет категорија, колико је и понуђено на мапи: температура, вода, ваздух, ветар и земљиште.

С обзиром на период у коме је акција спроведена, највећи број пинова односио се на категорију температура. Охрабрујуће равноправно било је позитивних (90) и негативних уписа (94) у мапу, а називи локација које су грађани додељивали приликом мапирања осликавају и разлоге, па се тако појављују: „бетон, дрво, бетон, бетон, бетон…“, „место топљења“ или „паклено стајалиште за аутобусе“.

На другом месту по бројности биле су грађанске опсервације за категорију ваздух, са 45 локација са изразито негативним коментарима и свега 5 локација са позитивним импресијама које су углавном повезане са великим зеленим површинама: Кошутњак, Звездарска шума и земунски Кеј oслобођења. Било је занимљиво приметити називе локација који су директно упућивали на загађење ваздуха: „долина угља“, „спалионица каблова“, „за избећи“ или „тровачница Гогољ“. Негативно у категорији ваздуха су обележени и депонија Винча и површински коп у Вреоцима.

Трећа по бројности пинова је категорија земљишта: са 20 негативних и 5 позитивних запажања. „Активно клизиште већ 20 година“, „место где закони не важе“ или „једнa од срамота Вождовца“, само су неки описи који указују на локације деградираног земљишта и запуштене локације са коровом, шутом или дивљим депонијама.

У категорији воде доминантна су негативна запажања, којих је било 17, наспрам само 2 позитивна. Већина указује на загађење вода (Бањички поток, Зага Маливук у Крњачи, Ада Хуја) или опасност од поплава код Куле Небојша. Код запажања у категорији ветра Београђани су се, очекивано, највише осврнули на места на којима се највише осећа кошава, као што су Омладински стадион или Коларчева улица, која је  окарактерисана као „место са сталним ветром“.

Интерактивна мапа (http://belgrade.terrifica.eu/) грађанима омогућава да изнесу своја запажања, образложе или одаберу понуђене разлоге зашто их одређена локација провоцира, али и могућност да дају своје предлоге решења за уочени проблем. Неки предлози из прве фазе мапирања, као што су додатна садња дрвећа, озелењавање и уређење зелене површине, појављивали су се у неколико категорија: температура, ваздух и земљиште. Предложени су изградња засена путем уметничких инсталација и зеленила, изградња јавних чесама, као и прикладнија аутобуска стајалишта у борби против претеране врућине. Уклонити нелегалне објекте, обезбедити адекватно прикупљање атмосферских вода, санкционисати нелегалне испусте отпадних вода или поставити мобилну заштиту од поплава, само су неки од предлога у категорији воде.

У категорији ваздуха су предложени бољи градски превоз, више бициклистичких стаза, модернизован систем грејања, иновативна решења, али и едукација, забрана паљења смећа и појачана инспекцијска контрола. У категорији земљишта највише предлога се односило на уређење запуштеног земљишта, уклањање депонија, обезбеђивање веће пропустљивости површина, али и решавање питања клизишта.

Велика вредност ове радионице јесте освајање простора кокреације, у коме учествују грађани као научни истраживачи, уз научне сараднике, с једне стране, и надлежне институције Града са могућношћу одлучивања o конкретним решењима с друге стране.

Генерална оцена грађанских предлога решења показала се као веома реална у погледу одговора на задати проблем, на великом броју локација је оправдана и конструктивна, што грађанској науци даје додатну потврду релевантности.

Према речима стручњака, до суштинских промена могуће је стићи искључиво уколико се у акцију за климу укључе сви: грађани, удружења, научници, али и доносиоци одлука који се налазе на релевантним политичким позицијама. Али, пре свега, нужно је да сви променимо свој однос према окружењу и освестимо своју улогу у успоравању климатских промена на планети.

Додатне информације о пројекту доступне су на сајту.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs