Елементаријум доноси одломак из култне драме “РУР” Карела Чапека у којој се први пут помиње реч робот.
Карел Чапек
Р.У.Р.
(одломак)
БАСМАН: Хеj, што се догађа?
ДОМИН: Уђите, Басмане. Ово jе Басман, госпођице Глори. Госпођица jе кћи председника Глориjа.
БАСМАН: Богаму, то jе изврсно! Смемо ли новинама да пошаљемо телеграм о вашем доласку, госпођице Глори?
ХЕЛЕНА: Не, немоjте, молим вас.
ДОМИН: Изволите, седите, госпођице Глорy.
БАСМАН: Допустите ми… (Привлачи столице.)
ДР ГАЛ: Изволите…
ФАБРИ: Опростите…
АЛКВИСТ: Како сте путовали?
ДР ГАЛ: Хоћете ли дуго остати?
ФАБРИ: Шта мислите о фабрици, госпођице Глори?
ХАЛЕМАЈЕР: Jесте ли допутовали „Амелиjом“?
ДОМИН: Умирите се и допустите госпођици Глори да дође до речи.
ХЕЛЕНА (ДОМИНУ): Шта би требало да им кажем?
ДОМИН: Шта год вам се свиђа.
ХЕЛЕНА: Могу ли… Смем ли да говорим сасвим отворено?
ДОМИН: Па, наравно.
ХЕЛЕНА (колебаjући се, а затим с очаjничком одлучношћу): Реците ми, не смета ли вам начин на коjи поступаjу с вама.
ФАБРИ: Ко, ако смем да питам?
ХЕЛЕНА: Па, сви.
АЛКВИСТ: Поступаjу?
ДР ГАЛ: Зашто мислите…?
ХЕЛЕНА: Не чини ли вам се да бисте могли боље да живите?
ДР ГАЛ: Па, питање jе на шта мислите, госпођице Глори.
ХЕЛЕНА: Хоћу да кажем, све jе ово заиста ужасно. Страшно. (Устаjе.) Цела Европа прича о томе како с вама поступаjу. Зато сам и дошла да се сама у то уверим и хиљаду пута jе горе од онога што сам замишљала. Како то подносите?
АЛКВИСТ: Шта подносимо?
ХЕЛЕНА: Забога, па ви сте жива створења, попут нас, попут целе Европе, попут целог света. Срамота jе што морате овако да живите.
БАСМАН: За бога милога, госпођице Глорy!
ФАБРИ: Па, ниjе много погрешила. Заиста живимо попут Индиjанаца.
ХЕЛЕНА: Горе од Индиjанаца. Смем ли вас… ох… Смем ли вас звати браћом?
БАСМАН: Зашто да не?!
ХЕЛЕНА: Браћо, нисам дошла као председникова кћи. Дошла сам у име Лиге за хуманост. Браћо, Лига за хуманост већ има више од двеста хиљада чланова. Двеста хиљада људи на вашоj jе страни и нуде вам своjу помоћ.
БАСМАН: Двеста хиљада људи! То jе лепа гомилица. Ниjе лоше.
ФАБРИ: Кажем ти, стара добра Европа jе наjбоља. Као што видиш, нису нас заборавили. Нуде нам помоћ.
ДР ГАЛ: Какву помоћ? Можда позориште?
ХАЛЕМАЈЕР: Или оркестар?
ХЕЛЕНА: Више од тога.
АЛКВИСТ: Али, ви сте сами.
ХЕЛЕНА: Ах, jа нисам важна. Остаћу колико буде потребно.
БАСМАН: Одлично, богаму.
АЛКВИСТ: Домине, побринућу се да приреде наjбољу собу за госпођицу Глори.
ДОМИН: Само час. Чини ми се да госпођица Глори мисли да разговара с Роботима.
ХЕЛЕНА: Па, наравно.
ДОМИН: Жао ми jе, ова господа су људска бића попут нас.
ХЕЛЕНА: Ви нисте Роботи?
БАСМАН: Нисмо Роботи.
ХАЛЕМАЈЕР: Роботи? Коjешта!
ДР ГАЛ: Не, хвала.
ФАБРИ: Части ми, госпођице Глори, ми нисмо Роботи.
ХЕЛЕНА (ДОМИНУ): Зашто сте ми онда рекли да су сви ваши службеници Роботи?
ДОМИН: Службеници jесу, али не и руководиоци. Госпођице Глори, допустите ми да их представим: господин Фабри jе технички директор Р.У.Р.-а, доктор Гал jе шеф Физиолошког и експерименталног одељења, доктор Халемајер jе управник Завода за психолошку обуку Робота, Конзул Басман jе комерциjални директор, а Алквист jе директор Одељења за изградњу Р.У.Р.-а.
АЛКВИСТ: Укратко, грађевинар.
ХЕЛЕНА: Опростите ми, господо, на… на… Jесам ли учинила нешто недопустиво?
АЛКВИСТ: Нипошто, госпођице Глори. Изволите, седите.
ХЕЛЕНА: Баш сам глупача. Вратите ме првим бродом.
ДР ГАЛ: Ни за шта на свету, госпођице Глори. Зашто бисмо вас враћали?
ХЕЛЕНА: Зато што знате да сам дошла да узнемиравам ваше Роботе.
ДОМИН: Драга госпођице Глори, већ нас jе досад посетило готово стотину спасилаца и пророка. Навиру са сваким бродом. Мисионари, анархисти, Армиjа спаса, има их свих врста. Ко би рекао да на свету има толико цркава и идиота!
ХЕЛЕНА: И пуштате их да се обраћаjу Роботима?
ДОМИН: Досад смо их све пуштали. Зашто не бисмо? Роботи се свега сећаjу, али то jе све. Чак се и не смеjу ономе што им причаjу. Заиста, све jе то невероватно. Ако желите, госпођице Глори, могу да вас одведем у складиште Робота. Капацитет му jе око триста хиљада.
БАСМАН: Триста четрдесет седам хиљада.
ДОМИН: Изврсно! И можете им рећи шта год желите. Можемо им читати Библиjу, рецитовати таблицу множења, шта год хоћете. Можете им чак и проповедати о људским правима.
ХЕЛЕНА: Ах, кад би им се само пружило мало љубави, мислим да…
ФАБРИ: Немогуће, госпођице Глори. Да само знате како jе тешко осећати некакву симпатиjу према Роботима!
ХЕЛЕНА: Зашто их онда израђуjете?
БАСМАН: Ха, ха, ха, та вам jе добра! Зашто израђуjемо Роботе?!
ФАБРИ: Због рада, госпођице Глори. Jедан Робот може да замени два и по радника. Човек jе врло несавршена машина, драга моjа. Зато га jе пре или касније требало елиминисати.
БАСМАН: Прескуп jе.
ФАБРИ: Ниjе делотворан. Више не може удовољити потребама савремене технике. Природа не може држати корак с развоjем савремене производње. На пример: с техничког становишта, цело детињство jе сушта бесмислица. Много изгубљеног времена. Па…
ХЕЛЕНА: Ох, не, не!
ФАБРИ: Опростите. Него, можете ли ми рећи коjи jе стварни циљ ваше лиге, Лиге за хуманост?
ХЕЛЕНА: Њена jе стварна сврха… заштита Робота… и осигурање доличног поступања с њима.
ФАБРИ: Морам признати да циљ ниjе нимало лош. С машином треба добро поступати. Слажем се, тако ми свега. Не волим оштећене артикле. Молим вас, госпођице Глори, примите нас све или као ванредне, или као редовне или као оснивачке чланове у вашу лигу.
ХЕЛЕНА: Не, нисте ме разумели. Ми бисмо заправо хтели… да ослободимо Роботе.
ХАЛЕМАЈЕР: И, како то намеравате да постигнете?
ХЕЛЕНА: С њима треба… поступати као с људским бићима.
ХАЛЕМАЈЕР: А-ха! Претпостављам да би требало да добиjу право гласа, jе ли тако? Да пиjу пиво. Да нам наређуjу.
ХЕЛЕНА: Зашто не би смели да пију пиво?
ХАЛЕМАЈЕР: Можда би требало да добијаjу и плату?
ХЕЛЕНА: Наравно.
ХАЛЕМАЈЕР: Ма немоjте! А шта би, молићу лепо, требало да раде с том платом?
ХЕЛЕНА: Куповали би… Оно што им jе потребно… што их весели.
ХАЛЕМАЈЕР: То би било врло лепо, госпођице Глори, само што Роботе ништа не весели. Забога, шта би куповали? Можете им давати ананас, сламу, што год хоћете. Њима jе свеjедно, jер немаjу никакав апетит. Њих ништа не занима, госпођице Глори. Штавише, богаму, нико никада ниjе видео Робота да се смеје.
ХЕЛЕНА: Зашто… Зашто се не побринете да буду срећниjи?
ХАЛЛМЕИЕР: То није могуће, госпођице Глори. Они су само радници.
ХЕЛЕНА: Да, али су интелигентни.
ХАЛЕМАЈЕР: И то ђаволски интелигентни. И то jе све. Они немаjу своjе воље. Ни страсти. Ни душе.
ХЕЛЕНА: Ни љубави?
ХАЛЕМАЈЕР: Љубави? Не бих рекао. Роботи не воле. Не воле ни себе.
ХЕЛЕНА: Ни пркоса?
ХАЛЕМАЈЕР: Пркоса? Не знам. Врло ретко, с времена на време…
ХЕЛЕНА: И? Шта се тада догађа?
ХАЛЕМАЈЕР: Ништа посебно. Понекад као да помахнитаjу. Као да их спопадне падавица, знате. Ми то називамо роботски грч. Одједном спуштаjу шта год држе, застану, шкргућу зубима… А тада мораjу у дробилицу. Очито се нешто поквари у механизму.
ДОМИН: Фабричка грешка коjу ваља одстранити.
ХЕЛЕНА: Не, не, то jе душа.
ФАБРИ: Мислите ли да се душа испрва препознаје по шкргутању зуба?
ХЕЛЕНА: Можда jе то знак побуне. Можда знак унутрашње борбе. Ах, кад бисте им могли усадити душу!
(…)
Чапеков “Р.У.Р.” у издању ЦПН
Појам робот се први пут јавио у драми чешког писца Карела Чапека “Р.У.Р.” која је први пута објављена 1920. године.
Чапекова драма је стекла светску популарност, а Росумови универзални роботи, од чега је потекла скраћеница РУР, су преведени на 30 светских језика и играни у бројним позориштима, па приказивани и на филну.
Поводом Дана Будућности, Центар за промоцију науке објавио је ово Чапеково дело, што представља њено први самостално издање у Србији.
Истражите више о овом издању.