У оквиру преговора за чланство у ЕУ, Србија ће отворити и Поглавље 25 које се односи на истраживање и науку
Текст: Бојана Миловановић
Србија је званично почела преговоре о чланству са Европском унијом, а у низу најразличитијих области и преговоарачких поглавља на ред ће доћи и оно под бројем 25 – истраживање и наука. Циљ овог поглавља је испуњавање практичних услова да Србија постане део Европског истраживачког простора.
Иако формално није чланица ЕУ, Србија већ учествује у бројним научним пројектима и чланица је бројних научно-истраживачких мрежа и организација. Приступањем научном систему Европске уније, државама чланицама се отварају могућности пуноправног учешћа у програмима ЕУ за науку и истраживање, што омогућава укључивање њених научника у међународне пројекте и обезбеђивање додатних средстава за финансирање истраживања.
За младе научнике у Србији, ово представља нову шансу да представе и развијају своје потенцијале ван граница Србије. Научници и истраживачи имаће могућност да у склопу бројних међународних пројеката успоставе интензивну сарадњу, ојачају капацитете, искористе бројне могућности у овој области, како би промовисали напредак и развој науке.
Преговори у завршној фази
Развој науке значи и развој привреде, па би, дугорочно гледано, Србија могла да има велике користи. Свако поглавље у преговорима са Европском унијом подразумева усклађивање са њеним правним тековинама, а из Министарава просвете, науке и технолошког развоја стиже одговор да је Србија потпуно спремна за то.
“Обавештени смо о ставу држава чланица, да је Србија у овом тренутку довољно спремна да отвори преговоре о Поглављу 25. Како би било могуће приступити отварању овог поглавља, Србија је позвана да поднесе преговарачку позицију за конференцију о приступању. Преговарачка позиција се овог часа налази у завршној фази припреме”, казао је помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја Виктор Недовић.
Државни секретар у Министарву просвете, науке и техмолошког развоја Вера Дондуе сматра да, иако званично још није чланица ЕУ и преговарачко поглавље о науци још није отворено, српски научници већ имају конкретне користи од европских интеграција и практично јесу део европске научне заједнице.
„Учествујемо у различитим програмима и организација, наши научници су већ изузетно ангажовани“, казала је Дондур и као примере навела учешће у програму Хоризонт 2020, Еурека, као и чланство у ЕRА (European Research Area).
Према њеним речима једина значајнија организација у којој Србија не учествује је Еуроатом, тело које се бави нуклераном енергијом. Дондур истиче и да чланство у том програму и организацији захтевало већа средства, и није приоритет за Србију. Дондур је појаснила да ће се отварањем поглавља 25 и званичним приближавањем чланству Србије у ЕУ отворити веће шансе и средства за инфраструктурна улагања у науку и научне институције.
COST акције
Када је реч о науци Србија већ има доста конкретних користи и развијану сарадњу са Евопском унијом. Један од примера је и учешће Србије у Европском програму за сарадњу у домену научних и технолошких истраживања (European co-operation in the field of scientific and technical research – COST). Овај програм финансира Евроска комисија.
COST омогућава да се национална истраживања координирају на европском нивоу, кроз учешће што већег броја земаља. COST “акције” омогућавају да се повежу научници који се баве истом облашћу и да своја знања размењују кроз сарадњу у заједничком пројекту. Акција и рад на истраживању траје четири године, а земље учеснице се могу придруживати и у току самог пројекта.
Професорка Јованка Левић из Института за прехрамбене технологије је представник Србије у Научном комитету COST програма. “Србија је изузетно активна у COST програму и учесници смо бројних акција”, казала је Левић. Жеља је, тврди она, да се све веће шансе у вођењу пројеката дају мањим и мањим развијеним земљама, а не само Фрнцуској или Нермачкој. Србија би ту прилику могла да искористи.
“Ови програми су посебно битни за младе научнике, јер им отварају нова знања, пружају шансу да сарађују са колегама широм Европе и да напредују. Предвидјено је да се у току рада на пројекту проведе и до три месеца у некој научној институцији мимо наше земље и за то су обезбедјена средства”, навела је Левић.