Кућни љубимци заузимају необично место у људском животу: иако од њих наизглед немамо непосредну материјалну корист, спремни смо да им посветимо време, новац, пажњу и бригу. Темат новог, 46. броја „Елемената“ покушава да одгонетне тајне овог односа и бави се еволуцијом усвајања кућних љубимаца.
Од првих припитомљених паса до данашњих кућних љубимаца, њихова улога се мењала, а поред потребе за дружењем и емоционалном утехом, у њиховом поседовању могу се препознати и културни, естетски, па чак и статусни мотиви. У тексту др Игора Живановића сазнајте како се из еволуционе перспективе може објаснити наша необична приврженост животињама и зашто кућни љубимци нису само наши сапутници већ понекад и симбол друштвеног статуса.
Космичке мапе више нису само слике звезданог неба већ сложени записи који нам омогућавају да истражујемо структуру и еволуцију свемира, од најранијих епоха до данас. У новом Орбитирању, астрофизичар др Дарко Доневски доноси нам причу о најновијим космичким мапама, инструментима DESI и Роман и томе како нам њихова запажања помажу да разумемо ширење свемира, тамну материју и тамну енергију.
Једно откриће старо готово пола века данас је у средишту фармацеутске револуције која мења начин на који разумемо и лечимо гојазност, али и читав низ других болести. Павле Зелић пише о ГЛП-1 хормону, дугом путу од открића његове улоге у организму до савремених лекова и о томе како је разумевање глади почело да мења наше разумевање човека.
Наша ДНК носи трагове сусрета са древним патогенима, а генетичко наслеђе наших давно изумрлих сродника и данас утиче на начин на који се наш организам бори са инфекцијама. У тексту др Срђе Јанковића откријте како су древне инфекције и наслеђе неандерталаца и денисоваца обликовали људски имунитет и зашто геном – попут Пенелопиног платна, непрестано се мењајући – открива слојеве наше еволуционе прошлости.
Научна фантастика деценијама упозорава на могућност да се технологија коју смо створили окрене против нас, али шта се дешава када стварни развој вештачке интелигенције почне да подсећа на такве сценарије? Др Вања Суботић доноси нам причу о оправданим и неоправданим страховима од вештачке интелигенције, недавним инцидентима који су отворили питања сајбер-безбедности и одговорности технолошких компанија, али и о граници између стварних ризика и апокалиптичних предвиђања.
Календар обично узимамо здраво за готово, али иза поделе времена на дане, месеце и године крију се векови научних открића, културних разлика и историјских промена. Др Миљан Васић упознаје нас са историјом календара, од древних покушаја да се ускладе Сунчеви и Месечеви циклуси до јулијанске и грегоријанске реформе, откривајући зашто календар није само средство за мерење времена већ и важан део друштвеног и културног живота.
Депресија се често посматра као један од великих изазова савременог доба, али њено порекло вероватно сеже далеко дубље у нашу еволуциону прошлост. У тексту др Милице Нешић сазнајте како еволуциона психијатрија објашњава могућу повезаност депресије, стреса и имунског система, као и зашто механизми који су нашим прецима некада давно помагали да преживе у данашњим условима могу постати извор одређених психичких тегоба.
Још у викторијанско доба, далеко пре појаве Битлса, Енглеском је завладала својеврсна „битлманија“ – културна опсесија бубама. Историчарка уметности Ана Самарџић пише о томе како су инсекти инспирисали викторијанску уметност и моду и како су колонијална путовања и развој природњачких знања допринели настанку овог необичног тренда.
Од античких приповедача до Кристофера Нолана, митски ликови путују кроз време, а нове верзије њихових прича доносе другачија значења и отварају нова питања. У чему се крије неодољива привлачност Одисеје, како је Нолан реинтерпретирао ову митолошку причу и зашто се изнова враћамо старим јунацима, откријте у тексту Богдана Ђорђевића.
Микробиом је назив за заједницу микроорганизама и њихов укупни генетички материјал који живе у нашем телу. Интервју Ђорђа Петровића са др Едоардом Пазолијем, италинским научником са Универзитета „Федерико II“ у Напуљу, отвара тему повезаности нашег здравља и микробиома и разоткрива највеће заблуде у вези са микроорганизмима који настањују наше тело.
Једно од технолошки зрелих решења за стабилну и одрживу производњу великих количина електричне енергије јесу нуклеарне електране које раде на принципу фисије. Колико је нуклеарна технологија напредовала, да ли је Србији потребна нуклеарна енергија и где се још она примењује, сазнајте у интервјуу Ивана Умељића са др Ковиљком Станковић, професорком Електротехничког факултета у Београду.
Проф. др Џелал Шенгор један је од највећих светских ауторитета у области геологије и уједно власник библиотеке са највећом приватном колекцијом геолошких књига на свету. У овој огромној библиотеци у Истанбулу, Ђорђе Петровић разговарао је са проф. Шенгором о његовим открићима, Жилу Верну, великанима геолошке мисли, разговору са Карлом Попером и потенцијалном разорном земљотресу који можда чека највећи град Турске.
Како је звучала музика у време када је настајала и шта нам стари звучни записи могу открити о начинима на које су је некадашњи музичари изводили? Др Марија Маглов доноси нам причу о музиколошкињи и пијанисткињи Ињи Становић, која кроз реконструкцију и анализу раних снимака оживљава заборављене извођачке праксе и истражује како су технологија, музичари и њихов однос према музици обликовали њену историју.
„Племенити дивљак“ представља замишљену слику човека који живи ван „цивилизованог“ друштва, али је управо због тога морално чистији, природнији и слободнији од својих западних савременика. Др Јована Николић истражује како су староседеоци удаљених острва Јужног Пацифика, која су добила статус готово митског имагинарног простора, утицали на европску уметност 18. и 19. века.
Један научнофантастични роман из педесетих година прошлог века није само замислио високотехнолошку будућност Британије, већ је и утицао на стварне научне и политичке планове земље. У тексту Миће Таталовића сазнајте како је дело Дена Дерија „Господар времена“ обликовало визију технолошког напретка послератне Британије и како данашња изложба у Научном музеју Велике Британије показује испреплетеност фикције, политике и науке.
Шта покреће човека да ризикује живот и помера границе људских могућности у покушају да освоји највише планинске врхове? Никола Драгомировић у новој стрип колумни пише о манги На врховима богова, која кроз причу о опсесивној потрази за алпинистичким подвизима истражује цену амбиције, личне сатисфакције и потребе да се досегне оно што другима делује немогуће.
Часопис „Елементи“ препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Никола Кораћ, Жељко Лончар, Урош Павловић, Алиса Викић, и Вук Палибрк, који је осмислио и изглед насловне стране.
Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима и путем портала prodavnica.cpn.rs.