Kućni ljubimci zauzimaju neobično mesto u ljudskom životu: iako od njih naizgled nemamo neposrednu materijalnu korist, spremni smo da im posvetimo vreme, novac, pažnju i brigu. Temat novog, 46. broja „Elemenata“ pokušava da odgonetne tajne ovog odnosa i bavi se evolucijom usvajanja kućnih ljubimaca.
Od prvih pripitomljenih pasa do današnjih kućnih ljubimaca, njihova uloga se menjala, a pored potrebe za druženjem i emocionalnom utehom, u njihovom posedovanju mogu se prepoznati i kulturni, estetski, pa čak i statusni motivi. U tekstu dr Igora Živanovića saznajte kako se iz evolucione perspektive može objasniti naša neobična privrženost životinjama i zašto kućni ljubimci nisu samo naši saputnici već ponekad i simbol društvenog statusa.
Kosmičke mape više nisu samo slike zvezdanog neba već složeni zapisi koji nam omogućavaju da istražujemo strukturu i evoluciju svemira, od najranijih epoha do danas. U novom Orbitiranju, astrofizičar dr Darko Donevski donosi nam priču o najnovijim kosmičkim mapama, instrumentima DESI i Roman i tome kako nam njihova zapažanja pomažu da razumemo širenje svemira, tamnu materiju i tamnu energiju.
Jedno otkriće staro gotovo pola veka danas je u središtu farmaceutske revolucije koja menja način na koji razumemo i lečimo gojaznost, ali i čitav niz drugih bolesti. Pavle Zelić piše o GLP-1 hormonu, dugom putu od otkrića njegove uloge u organizmu do savremenih lekova i o tome kako je razumevanje gladi počelo da menja naše razumevanje čoveka.
Naša DNK nosi tragove susreta sa drevnim patogenima, a genetičko nasleđe naših davno izumrlih srodnika i danas utiče na način na koji se naš organizam bori sa infekcijama. U tekstu dr Srđe Jankovića otkrijte kako su drevne infekcije i nasleđe neandertalaca i denisovaca oblikovali ljudski imunitet i zašto genom – poput Penelopinog platna, neprestano se menjajući – otkriva slojeve naše evolucione prošlosti.
Naučna fantastika decenijama upozorava na mogućnost da se tehnologija koju smo stvorili okrene protiv nas, ali šta se dešava kada stvarni razvoj veštačke inteligencije počne da podseća na takve scenarije? Dr Vanja Subotić donosi nam priču o opravdanim i neopravdanim strahovima od veštačke inteligencije, nedavnim incidentima koji su otvorili pitanja sajber-bezbednosti i odgovornosti tehnoloških kompanija, ali i o granici između stvarnih rizika i apokaliptičnih predviđanja.
Kalendar obično uzimamo zdravo za gotovo, ali iza podele vremena na dane, mesece i godine kriju se vekovi naučnih otkrića, kulturnih razlika i istorijskih promena. Dr Miljan Vasić upoznaje nas sa istorijom kalendara, od drevnih pokušaja da se usklade Sunčevi i Mesečevi ciklusi do julijanske i gregorijanske reforme, otkrivajući zašto kalendar nije samo sredstvo za merenje vremena već i važan deo društvenog i kulturnog života.
Depresija se često posmatra kao jedan od velikih izazova savremenog doba, ali njeno poreklo verovatno seže daleko dublje u našu evolucionu prošlost. U tekstu dr Milice Nešić saznajte kako evoluciona psihijatrija objašnjava moguću povezanost depresije, stresa i imunskog sistema, kao i zašto mehanizmi koji su našim precima nekada davno pomagali da prežive u današnjim uslovima mogu postati izvor određenih psihičkih tegoba.
Još u viktorijansko doba, daleko pre pojave Bitlsa, Engleskom je zavladala svojevrsna „bitlmanija“ – kulturna opsesija bubama. Istoričarka umetnosti Ana Samardžić piše o tome kako su insekti inspirisali viktorijansku umetnost i modu i kako su kolonijalna putovanja i razvoj prirodnjačkih znanja doprineli nastanku ovog neobičnog trenda.
Od antičkih pripovedača do Kristofera Nolana, mitski likovi putuju kroz vreme, a nove verzije njihovih priča donose drugačija značenja i otvaraju nova pitanja. U čemu se krije neodoljiva privlačnost Odiseje, kako je Nolan reinterpretirao ovu mitološku priču i zašto se iznova vraćamo starim junacima, otkrijte u tekstu Bogdana Đorđevića.
Mikrobiom je naziv za zajednicu mikroorganizama i njihov ukupni genetički materijal koji žive u našem telu. Intervju Đorđa Petrovića sa dr Edoardom Pazolijem, italinskim naučnikom sa Univerziteta „Federiko II“ u Napulju, otvara temu povezanosti našeg zdravlja i mikrobioma i razotkriva najveće zablude u vezi sa mikroorganizmima koji nastanjuju naše telo.
Jedno od tehnološki zrelih rešenja za stabilnu i održivu proizvodnju velikih količina električne energije jesu nuklearne elektrane koje rade na principu fisije. Koliko je nuklearna tehnologija napredovala, da li je Srbiji potrebna nuklearna energija i gde se još ona primenjuje, saznajte u intervjuu Ivana Umeljića sa dr Koviljkom Stanković, profesorkom Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Prof. dr Dželal Šengor jedan je od najvećih svetskih autoriteta u oblasti geologije i ujedno vlasnik biblioteke sa najvećom privatnom kolekcijom geoloških knjiga na svetu. U ovoj ogromnoj biblioteci u Istanbulu, Đorđe Petrović razgovarao je sa prof. Šengorom o njegovim otkrićima, Žilu Vernu, velikanima geološke misli, razgovoru sa Karlom Poperom i potencijalnom razornom zemljotresu koji možda čeka najveći grad Turske.
Kako je zvučala muzika u vreme kada je nastajala i šta nam stari zvučni zapisi mogu otkriti o načinima na koje su je nekadašnji muzičari izvodili? Dr Marija Maglov donosi nam priču o muzikološkinji i pijanistkinji Inji Stanović, koja kroz rekonstrukciju i analizu ranih snimaka oživljava zaboravljene izvođačke prakse i istražuje kako su tehnologija, muzičari i njihov odnos prema muzici oblikovali njenu istoriju.
„Plemeniti divljak“ predstavlja zamišljenu sliku čoveka koji živi van „civilizovanog“ društva, ali je upravo zbog toga moralno čistiji, prirodniji i slobodniji od svojih zapadnih savremenika. Dr Jovana Nikolić istražuje kako su starosedeoci udaljenih ostrva Južnog Pacifika, koja su dobila status gotovo mitskog imaginarnog prostora, uticali na evropsku umetnost 18. i 19. veka.
Jedan naučnofantastični roman iz pedesetih godina prošlog veka nije samo zamislio visokotehnološku budućnost Britanije, već je i uticao na stvarne naučne i političke planove zemlje. U tekstu Miće Tatalovića saznajte kako je delo Dena Derija „Gospodar vremena“ oblikovalo viziju tehnološkog napretka posleratne Britanije i kako današnja izložba u Naučnom muzeju Velike Britanije pokazuje isprepletenost fikcije, politike i nauke.
Šta pokreće čoveka da rizikuje život i pomera granice ljudskih mogućnosti u pokušaju da osvoji najviše planinske vrhove? Nikola Dragomirović u novoj strip kolumni piše o mangi Na vrhovima bogova, koja kroz priču o opsesivnoj potrazi za alpinističkim podvizima istražuje cenu ambicije, lične satisfakcije i potrebe da se dosegne ono što drugima deluje nemoguće.
Časopis „Elementi“ prepoznatljiv je i po ilustracijama vodećih ilustratora iz zemlje i regiona, a tekstove u novom broju ilustrovali su Nikola Korać, Željko Lončar, Uroš Pavlović, Alisa Vikić, i Vuk Palibrk, koji je osmislio i izgled naslovne strane.
Časopis može da se kupi na svim bolje snabdevenim kioscima i putem portala prodavnica.cpn.rs.