На конференцији за новинаре, одржаној 11. септембра у САНУ, најављен је почетак радова на адаптацији простора у ком ће се у будућности дигитализовати културна баштина
Грађевински радови на адаптацији простора у близини зграде Српске академије наука и уметности, у Улици Вука Караџића у Београду, требало би да почну 15. септембра чиме ће започети и прва фаза у формирању Аудио-визуелног архива и Центра за дигитализацију САНУ, саопштено је 11. септембра на конференцији за новинаре. О значају подухвата и појединим детаљима процеса , говорили су председник САНУ Владимир Костић, дописни члан САНУ Александар Костић и дугогодишњи директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић.
У простору за чију су адаптацију издвојена средства из буџета Републике Србије, наредне године би требало да започне дигитализација целокупне културне, уметничке и научне баштине која се чува у САНУ, што подразумева како документа и аудио и визуелне материјале из Архива, Библиотеке и Уметничке збирке ове установе, тако и материјале из Архива Српске православне цркве у Сремским Карловцима. Будући Архив и Центар налазиће се на два спрата и то тако што ће се на једном налазити опрема за дигитализацију, а на другом простор у коме ће посетиоци моћи да приступе дигитализованим садржајима.
Како је на конференцији напоменуо Александар Костић, дигитализација културне баштине треба да буде осмишљен и трајан пројекат, а ово је тренутак у коме се постављају темељи једне стратешки важне институције. Најпре ће бити дигитализовани материјали који се налазе у САНУ, а као неке од њих председник САНУ је навео преписку Вука Караџића и 850 негатива једног од најзначајнијих српских фотографа Ристе Марјановића, а затим ће се прикупљати и све оно што је већ дигитализовано по одређеним стандардима у другим институцијама. Како је речено на конференцији, за почетак је пресудно да стандарди буду јасни, као и систематизација и начин на који ће бити објашњен садржај који је дигитализован.
Разговори о формирању Архива и Центра започели су у марту 2016. године, а председник САНУ истиче као један од кључних момената тренутак када га је директор Архива САНУ обавестио да документа нулте вредности почињу да мењају боју. ”Када видите да у списима Јована Цвијића недостају странице или да не можете да пронађете књигу објављену пре 50 година, осетите срамоту”, рекао је председник Костић. О значају очувања културне баштине говорио је и Радослав Зеленовић који је нагласио да нас искуство учи колико је тога изгубљено бомбардовањем Народне библиотеке за време Другог светског рата. ”Културна добра су необновљив ресурс, својим нестајањем нестају заувек”, рекао је Зеленовић.
Како је на конференцији наглашено, културна баштина се налази у веома критичном стању и ово је последњи тренутак да се систематски приступи систематизацији и очувању. Очекује се да дигитализација почне у првој половини 2018. године, а сав садржај ће у будућности бити доступан стручној јавности, али и свима онима које занима историја, наука, уметност или поједини сегменти ових области. Планирано је и да Архив и Центар САНУ постане чвориште за све друге културне институције које дигитализују своје садржаје или то планирају у будућности. Осим тога, једна од улога ове институције биће и идентификација баштине која није дигитализована а налази се у различитим институцијама и приватним збиркама.