Na konferenciji za novinare, održanoj 11. septembra u SANU, najavljen je početak radova na adaptaciji prostora u kom će se u budućnosti digitalizovati kulturna baština
Građevinski radovi na adaptaciji prostora u blizini zgrade Srpske akademije nauka i umetnosti, u Ulici Vuka Karadžića u Beogradu, trebalo bi da počnu 15. septembra čime će započeti i prva faza u formiranju Audio-vizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU, saopšteno je 11. septembra na konferenciji za novinare. O značaju poduhvata i pojedinim detaljima procesa , govorili su predsednik SANU Vladimir Kostić, dopisni član SANU Aleksandar Kostić i dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović.
U prostoru za čiju su adaptaciju izdvojena sredstva iz budžeta Republike Srbije, naredne godine bi trebalo da započne digitalizacija celokupne kulturne, umetničke i naučne baštine koja se čuva u SANU, što podrazumeva kako dokumenta i audio i vizuelne materijale iz Arhiva, Biblioteke i Umetničke zbirke ove ustanove, tako i materijale iz Arhiva Srpske pravoslavne crkve u Sremskim Karlovcima. Budući Arhiv i Centar nalaziće se na dva sprata i to tako što će se na jednom nalaziti oprema za digitalizaciju, a na drugom prostor u kome će posetioci moći da pristupe digitalizovanim sadržajima.
Kako je na konferenciji napomenuo Aleksandar Kostić, digitalizacija kulturne baštine treba da bude osmišljen i trajan projekat, a ovo je trenutak u kome se postavljaju temelji jedne strateški važne institucije. Najpre će biti digitalizovani materijali koji se nalaze u SANU, a kao neke od njih predsednik SANU je naveo prepisku Vuka Karadžića i 850 negativa jednog od najznačajnijih srpskih fotografa Riste Marjanovića, a zatim će se prikupljati i sve ono što je već digitalizovano po određenim standardima u drugim institucijama. Kako je rečeno na konferenciji, za početak je presudno da standardi budu jasni, kao i sistematizacija i način na koji će biti objašnjen sadržaj koji je digitalizovan.
Razgovori o formiranju Arhiva i Centra započeli su u martu 2016. godine, a predsednik SANU ističe kao jedan od ključnih momenata trenutak kada ga je direktor Arhiva SANU obavestio da dokumenta nulte vrednosti počinju da menjaju boju. ”Kada vidite da u spisima Jovana Cvijića nedostaju stranice ili da ne možete da pronađete knjigu objavljenu pre 50 godina, osetite sramotu”, rekao je predsednik Kostić. O značaju očuvanja kulturne baštine govorio je i Radoslav Zelenović koji je naglasio da nas iskustvo uči koliko je toga izgubljeno bombardovanjem Narodne biblioteke za vreme Drugog svetskog rata. ”Kulturna dobra su neobnovljiv resurs, svojim nestajanjem nestaju zauvek”, rekao je Zelenović.
Kako je na konferenciji naglašeno, kulturna baština se nalazi u veoma kritičnom stanju i ovo je poslednji trenutak da se sistematski pristupi sistematizaciji i očuvanju. Očekuje se da digitalizacija počne u prvoj polovini 2018. godine, a sav sadržaj će u budućnosti biti dostupan stručnoj javnosti, ali i svima onima koje zanima istorija, nauka, umetnost ili pojedini segmenti ovih oblasti. Planirano je i da Arhiv i Centar SANU postane čvorište za sve druge kulturne institucije koje digitalizuju svoje sadržaje ili to planiraju u budućnosti. Osim toga, jedna od uloga ove institucije biće i identifikacija baštine koja nije digitalizovana a nalazi se u različitim institucijama i privatnim zbirkama.