Четврти по реду Дечји научни камп одржан је од 5. до 8. марта у оквиру међународног пројекта SySTEM2020, у просторијама Природњачког центра Србије у Свилајнцу, у сарадњи са Центром за промоцију науке
Tекст: Бранкица Аврамовска и Анђела Шабер
Надахнути поставком Природњачког центра, ученици шестог и седмог разреда основних школа су током четири узбудљива дана кампа изучавали принципе еволуције и повезивања науке и уметности.
Пет тимова, заједно са научним демонстраторима, предано је радило на истраживању, развоју идеја и планирању самог изгледа поставке, коју су посетиоци могли да виде последњег дана кампа. Мноштво разноликог материјала, попут УВ светла, неонских боја, тестера, сунђера, глине, ЛЕД диода и MakeyMakey џојстика, младим научницима заголицало је машту и омогућило им да све своје идеје спроведу у дело.
Изазивачи патње, Временски мењачи, Фоторецептори, Еволуционарке и Титорино, на јединствен начин приказали су одабрани концепт, посматрајући га оком еволуционисте.
Страшан, узбудљив и поучан перформанс Изазивача патње омогућио је посетиоцима да упознају еволуцију бактерија и вируса и сазнају које мере треба предузети како би се заштитили од њих. Пажљиво осликаним костимима дочарали су бактерију Bacillus tuberculosis, изазивача туберкулозе, и вирусе Hepatitis A virus, изазивача хепатитиса А, као и SARS-CoV-2, вируса који последњих месеци хара планетом. Предлажемо вам да и сами уроните у овај мрачан свет и послушате аудио-запис са овог перформанса Изазивача патње.
Филогенетско стабло појам је који углавном везујемо за еволуцију живота на Земљи. Облика је стабла са гранама и на основу њега можемо уочити родбинске везе међу врстама. Временски мењачи су отишли корак даље и стабло искористили као медијум приказивања развоја превозних средстава. Знате ли шта је старије – бицикл или аутомобил? У ком су сродству тролејбус и трамвај? Одговори на ова питања, као и многе друге занимљивости проткане су кроз квиз, који је посетиоце провозао кроз све промене које су омогућиле настанак превозних средстава које данас познајемо.
Фоторецептори су група која је кроз фотографију указала на разлике између начина на који исти призор виде људи и животиње попут пса, ајкуле, змије, краве и мушице. Креирали су макету једног пејзажа и фотографисали га уз филтере који одговарају виду одређених животиња. Тако су посетиоци последњег дана имали прилику да посете изложбу фотографија и сазнају мноштво занимљивих информација о виду ових животиња – крава најбоље региструје црвени и наранџасти део спектра светлости, како би уочила рањене припаднике крда и била у могућности да се брзо удаљи са подручја, а мушице имају мноштво малених очију којима засебно гледају формирајући комплетну слику – имају „мозаичан вид“.
Тим Еволуционарки је проучавао и представио еволуцију човекових предака и њихових уметничких склоности. Привучени звуцима пуцкетања логорске ватре, посетиоци су уласком у пећину отпутовали у далеку прошлост, коју су красили најпознатији цртежи пећина Шове, Гаргас и Ласко у Француској, оживљени помоћу неонских боја и УВ светла. Најпознатији фосили човекових предака пронађени у Африци и Европи били су никад ближи јер су извајане реплике овога пута красиле поставку Природњачког центра.
Да ли сте некада замислили носорога са шарaма зебре, дугим вратом попут жирафе, гривом лава, крилима лептира и светлећим носем попут свица? Вероватно нисте, али тим Титоринo јесте, и последњег дана кампа представио је баш таквог носорога! Уврнута еволуција овог крупног биљоједа била је само повод за причу о адаптацијама и зашто су неке могуће, а неке не. Тако се могла сазнати сврха поседовања гриве код лава, треперења светлости свитаца у мраку, разлог за постојање карактеристичних шара зебре, као и друге занимљивости.
Авантура у Природњачком центру Србије је завршена, али ће идеје, креативност и машта ових младих научника наставити да се развијају!
Путујуће Дечје научне кампове Центар за промоцију науке организује у оквиру европског пројекта SySTEM2020, који се бави учењем природних наука, технологије, инжењерства и математике ван школских учионица. Пројекат SySTEM2020 финансира Европска комисиjа у оквиру програма Хоризонт 2020.