11. април је дан који посвећујемо значају природе и важности њеног очувања у захтевном контексту климатских промена на нашој планети, увелико видљивих и у нашем окружењу
У Србији се 11. априла обележава Дан заштите природе. Ово је прилика да се укаже на значај очуване природе за опстанак живог света и квалитет наше животне средине, али и на значај управљања заштићеним подручјима. Дан заштите природе је установљен 2009. године Законом о заштити природе и обележава се са циљем да се најшира јавност подсети на улогу и значај заштите националне природне баштине.
Србија представља један од 158 центара светског биодиверзитета и 6 центара европског биодиверзитета. Велики број различитих типова станишта присутних у нашој земљи, од барских и мочварних, преко преосталих степа, пешчара и континенталних слатина, до очуваних шумских заједница прашумског карактера у кањонима и клисурама дивљих река и планинских и високопланинских области, омогућили су присуство разноврсног биљног и животињског света.
Данас у Србији постоји готово 500 заштићених подручја. Она су класификована у 7 врста, и то: строги резерват природе, специјални резерват природе, национални парк, споменик природе, заштићено станиште, предео изузетних одлика и парк природе.
Прво подручје које је заштићено на територији данашње Србије била је Обедска бара, која је стављена под заштиту још 1874. године.
Простор Београда има посебно место, jeр се почеци заштите природе у Србији везују за XIX век и прве облике контролисаног коришћења и спречавања уништавања Авале. Књаз Милош је 1859. године издао строгу наредбу контролисаног коришћења шума на Авали како би спречио даље уништавање њених шума, постављени су шумари, контролисана је сеча, основан је шумски расадник и организовано обнављање шума. Авала је 1936. године проглашена за национални парк, 1946. године добила је статус добра од општег значаја, а данас је то заштићено подручје – предео изузетних одлика, на основу решења скупштине Града Београда из 2007. године.
Прво заштићено природно добро у Београду су четири примерка хималајског бора (Pinus excelsa), заштићена као споменик природе 1949. године. На подручју Београда почев од 1949. године до 2016. године, на основу важећих закона, заштићено је укупно 69 природних добара. Tренутно је актуелна заштита 44 природна добра, док је 3 у поступку стављања под заштиту. Укупан систем заштите природе, укључујући првенствено просторе који имају статус формалне заштите као заштићена природна добра, има велики значај за очување животне средине, али и за адаптацију и прилагођавање на измењене климатске услове.
Завод за заштиту природе Србије је донео прво решење о заштити 11. априла 1949. године, а оно се односи на заштиту водопада Велика и Мала Рипаљка на Озрену. Водопад Рипаљка један је од најлепших водопада у нашој земљи, а настао је на речици Градашници, која се испод Сокобање улива у реку Моравицу.
Важности очувања природе посвећена је и актуелна поставка у Микрогалерији Центра за промоцију науке, у Краља Петра 46, у Београду. Ово је изложбени простор отворен ка улици и видљив и доступан свим пролазницима, а у њему је тренутно представљена интерактивна поставка „Нестајање врста“. Изложба у Микрогалерији даје преглед врста у влажним стаништима, истовремено упозоравајући на чињеницу да се број биљака и животиња може драстично смањити уколико не почнемо да водимо рачуна о свом окружењу.
Поставку чини богат графички приказ влажног станишта у свом пуном биодиверзитету. Посетиоци могу да активирају сензоре и тиме мењају боју светла које обасјава графику, а променом светла губе се одређени графички слојеви и пред посетиоцем се открива засебна слика, показујући више или мање животињских и биљних врста – визију будућности уколико не чувамо природу.
Поставка „Нестајање врста“, којом подсећамо на важност очувања свих врста у природи која нас окружује, биће изложена у Микрогалерији до 20. априла.