Светски дан становништва, 11. јул, датум je када је важно да се подсетимо зашто је важно да сви грађани дају допринос за побољшање окружења у коме живимо и утичу на адаптацију на климатске промене које су постале планетарна реалност
Светски дан становништва, 11. јул, обележава се од 1987. године, када се на нашој планети родио петомилијардити становник. Тог дана, за време Универзијаде у Загребу, родио се Матеј Гашпар, a Генерална скупштина Уједињених нација одлучила је да Матејев рођендан прогласи Светским даном становништва.
Према извештају који је УН објавио 2019. године, тренутна светска популација броји 7,7 милијарди људи, а претпоставља се да ће нас до 2050. године бити чак 9,7 милијарди. С обзиром на глобални вртоглави скок у броју људи након Другог светског рата, 11. јул је увршћен у календар међународно значајних датума, чије обележавање нам даје прилику да се јавност едукује о важним актуелним или будућим темама и изазовима узрокованим порастом популације.
Многи биолози и социолози виде претерани пораст популације као значајну претњу по квалитет људског живота, али и по нашу околину. Повећање броја људи на планети, без промена у начину живота, води претераној експлоатацији природних ресурса, посебно пијаће воде и фосилних горива, али и већем загађењу ваздуха, воде, и земљишта, као и смањењу биодиверзитета.
Имајући све ово у виду, важно је осмишљавати акције које могу да допринеcy ублажавању даљих климатских промена, али и бољем прилагођавању на већ присутне промене, као што су топлотни удари, велике суше и поплаве.
Као један од иновативних начина да се што више људи укључи у тражење решења за изазове које климатске промене носе, појављује се концепт „грађанске науке“ (енг. Citizen Science), који подразумева да јавност заједно са научницима адресира одређени проблем кроз прикупљање и анализирање података, интерпретацију резултата, али и развој нових технологија и осмишљених акција деловања.
Са том идејом, у оквиру међународног пројекта TeRRIFFICA, на коме је Центар за промоцију науке један од партнера, развијена је интерактивна мапа belgrade.terrifica.eu. Београђани су позвани да током лета обележавају места у граду на којима их врућина највише погађа. Грађани могу да обележе и добре и лоше примере прилагођавања на климатске промене са којима се у Београду свакодневно сусрећу, а ово је прилика да неки од изазова буду конструктивно решени. На тај начин грађани, уз претходно креирање налога на интерактивној мапи, постају део огромне истраживачке мреже, дају допринос науци и постају и сами научни истраживачи.
Акцији се придружују и бројни стручњаци – климатолози, енергетичари, архитекте, геолози, орнитолози…. – који из угла својих професија упозоравају на неопходност да сви променимо свој однос према окружењу и освестимо своју улогу у успоравању климатских промена на планети. Како истичу стручњаци, до суштинских промена могуће је стићи искључиво уколико се у акцију за климу укључе сви: грађани, удружења, научници, али и доносиоци одлука који се налазе на релевантним политичким позицијама.
У видеу који је на линку у наставку (режија: Милош Томић), појављују се научници др Владимир Ђурђевић, климатолог, др сц. Слободан Тошовић, лекар, и Драган Симић, орнитолог и еко-активиста, који објашњавају, свако из угла своје професије, зашто је важно да се и грађани укључе у причу о климатским променама.
Истражите више о мапирању климатских изазова у Београду током летњих месеци:
Видео: https://www.youtube.com/watch?v=zrU0BUYS8q4&feature=youtu.be