У Центру

Међународни дан биолошке разноврсности

22. мај установљен је као дан посвећен разноврсности живог света на нашој планети и неопходности њеног очувања

Скупштина Уједињених нација је 2000. године установила 22. мај као Светски дан биодиверзитета. Овај дан посвећен је подизању свести о значају биолошке разноврсности и неопходности њеног очувања, што је нарочито битно у данашњем свету који се убрзано мења услед климатских промена изазваних људским фактором.

У овој, специфичној 2020. години, Међународни дан биолошке разноврсности обележава се под слоганом Наша решења су у природи, чиме се наглашавају нада, солидарност и важност заједничког рада у разним областима, како бисмо успели да даље не урушавамо однос људске врсте и природног окружења.

Поводом Светског дана биодиверзитета, разговарали смо са Душком Димовић, програмском директорком за климатске промене канцеларије WWF у Србији организације , о природи, биолошкој разноврсности, заштити животне средине, као и о томе шта је оно што ми као освешћени појединци можемо да урадимо у вези са једном од кључних тема данашњице – климатским променама.

Душка Димовић активно сарађује са Центром за промоцију науке, једним од партнера међународног пројекта TeRRIFFICA, финансираног у оквиру Хоризонт 2020 програма, који позива грађане Србије да учествују у у мапирању изазова насталих услед климатских промена у контексту нашег животног окружења.

Објашњавајући повезаност биодиверзитета и климатских промена, Душка Димовић појашњава: „Као последице климатских промена очекују се измене у распрострањењу врста глобално, па тако и у Србији. Не постоји део планете Земље на коме је живи свет поштеђен последица климатских промена. Повећање температуре и суша могу представљати озбиљну претњу, односно јасан фактор угрожавања популација већег броја врста. Можда је најлакше објаснити повезаност климатских промена и биодиверзитета на примеру опрашивача, међу којима су најважније бројне врсте пчела. Високе температуре, промена временских прилика и циклуса годишњих доба и екстремни временски догађаји стварају проблеме пчелама. Уколико услед климатских промена биљке цветају раније или касније него што је то уобичајено и у различитом периоду у односу на активност инсеката који их опрашују, неће доћи до опрашивања. Директна последица овога је мање опрашених бијака и мања количина хране.“

Биодиверзитет је темељ живота на планети и има директан утицај на живот свих људи. Ипак, свет је у последњих неколико деценија почео да губи врсте и станишта растућом и забрињавајућом брзином, у првом реду због људских активности. Број врста биљака и животиња, као и екосистема, се све више смањује, а наша планета постаје све сиромашнија природним ресурсима: четвртина сисара у свету је глобално угрожена; сваки четврти сисар, сваки трећи водоземац и свака осма птица је пред нестајањем. Ови подаци су алармантно упозорење да се предузму озбиљни кораци како би се овакав тренд зауставио и како би се смањио губитак биодиверзитета – мреже живота на Земљи од које сви зависимо.

Шта кажу орнитолози о овој важној теми? Шта се дешава са разним врстама птица и живог света у овако неповољним животним условима на нашој планети? Др Војислав Васић, орнитолог, објашњава: „Еволуција живог света је непоновљив, једносмеран процес заснован на одабирању најбољег решења из разноврсне понуде коју обезбеђује променљивост. Кад нема разноврсности, односно диверзитета, онда не може да буде селекције, а без селекције нема ни развоја ни адаптације на промене. Први пут се десило да је једна врста – човек – нарушила процес који је омогућавао опстанак живота кроз толике промене од настанка Земље.“

Истражите више о пројекту TeRRIFFICA.

 

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs