„Ми годишње емитујемо око 35 до 40 гигатона угљен-диоксида, а то је као да сваке године изгори шума површине Африке”, истакао је климатолог др Владимир Ђурђевић у разговору организованом почетком марта у Научном клубу
15. мај се обележава као Дан акције за климу. Термин климатске промене користимо када говоримо о променама у клими које се догађају од почетка 20. века. Промене које су регистроване претходних, као и оне које се предвиђају за наредних 80 година, настале су као резултат човекових активности, а не као последица природних промена у атмосфери.
Ефекат „стаклене баште″ је веома важан када говоримо о климатским променама: он се односи на гасове који Земљу одржавају топлом и којима припада највећа заслуга за постојање живота на њој. Неке од гасова који праве ефекат стаклене баште људи производе у свакодневним активностима. Међутим, додатна количина коју производе људи је главни кривац за појачани ефекат стаклене баште.
Почетком марта, у Научном клубу Центра за промоцију науке, организован је скуп на коме су представници медија имали прилике да разговарају са стручњацима из различитих области који се баве климатским променама.
На скупу одржаном у оквиру пројекта TeRRIFICA говорили су професор др Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију Физичког факултета у Београду, професор др Александар Јововић са Одсека за процесну технику и заштиту животне средине са Машинског факултета у Београду, и др Иван Симић, доцент на Архитектонском факултету у Београду на Департману за урбанизам и просторно планирање.
Како је нагласио др Ђурђевић, у Србији се број топлотних таласа удвостручио и дупло дуже трају, интензивније су и чешће суше и олује, повећан је ризик од шумских поплава и шумских пожара, дошло је до великих промена у животним циклусима биљака и животиња. Стога је нужно поштовање Париског споразума и окретање обновљивим изворима енергије питање наше будућности, на локалном и глобалном нивоу.
Др Симић је представио макету прве електране у Србији „Снага и светлост“ у Марини Дорћол, која је направљена поводом Ноћи истраживача као пример могућности да се старе технологије претворе у обновљиви извор енергије. Зграда некадашње електране сада је споменик културе под заштитом и чека на своју обнову.
Говорећи о алтернативи за енергетику заснованој на угљу, др Јововић је нагласио: „Прорачуни, засновани на економским и другим претпоставкама развоја Србије у наредних тридесет година, показују да је најскупљи сценарио онај у коме ћемо наставити као и досад, тј. не радећи ништа у погледу смањења емисија GHG (greenhouse gas, гасови са ефектом стаклене баште). Као алтернатива угљу и нафти, и код нас, као и у свету, намеће се природни гас као прелазна варијанта до пуне примене обновљивих извора енергије и, наравно, веће примене енергетске ефикасности. Енергетска ефикасност, а не штедња енергије, препозната је као један од енергетских извора у стратегији енергетике у нашој земљи.″
Кроз пројекат TeRRIFICA, на коме је Центар за промоцију науке један од партнера, грађани Београда током лета биће у прилици да учествују у мапирању изазова насталих услед климатских промена, и то у контексту нашег животног окружења.