Докторат стручне сараднице ЦПН-а Дубравке Вејновић представља значајан допринос персонализацији терапије у лечењу реуматоидног артритиса који погађа један одсто светске популације
Дубравка Вејновић, молекуларни биолог – генетичар и стручна сарадница за међународну сарадњу Центра за промоцију науке, 6. јуна 2017. године, на Биолошком факултету Универзитета у Београду одбранила је докторску тезу под називом „Повезаност полиморфизама гена који кодирају ензиме фолатног циклуса са ефикасношћу и токсичношћу метотрексата код пацијената са реуматоидним артритисом“ из области фармакогенетике, и тиме стекла звање доктора наука.
Резултати овог истраживања представљају значајан допринос персонализацији терапије у лечењу реуматоидног артритиса, болести која погађа око један одсто светског становништва и која доводи до прогресивних деформација, као и великог социоекономског терета за појединца и друштво у целини.
Вишегодишње истраживање спровела је на Институту за хуману генетику Медицинског факултета Универзитета у Београду, а у сарадњи са Институтом за реуматологију под менторством проф. др Биљане Јекић са Медицинског факултета Универзитета у Београду и проф. др Софије Павковић Лучић са Биолошког факултета Универзитета у Београду.
У студију су била укључена чак 243 пацијента са реуматоидним артритисом који су примали терапију метотрексатом, леком који спада у групу фолатних аналога, а осим за третирање аутоимуних болести (РА, Кронова болест, псоријаза) користи се и за лечење одређених врста канцера.
Међутим, само 40 до 60 одсто пацијената показује добар одговор на терапију, док је 10 до 30 одсто њих принуђено да прекине лечење услед токсичних ефеката овог лека.
Дубравка и њен истраживачки тим анализирали су гене који су кључни за метаболизам лека – гене за транспортерске молекуле, затим циљне молекуле на које лек делује и ензиме укључене у метаболисање лека.
Откривене су чак две генетичке варијације (полиморфизма) у главном промоторском региону гена DHFR који кодира ензим дихидрофолат редуктазу, један од главних циљних молекула на које лек метотрексат делује, а који могу деловати протективно у смислу опште токсичности лека као и у смислу токсичних ефеката на јетру.
Такође, анализирани су и полиморфизми у генима RFC-1, MTHFR и MTHFD-1, али значајан допринос ових варијанти у смислу утицаја на терапију није уочен.
Ово је прво истраживање које се бавило испитивањем полиморфизaма C35Т И 63/91 у DHFR гену у односу на терапијски одговор на метотрексат.
Очекује се да добијени резултати буду укључени у нови фармакогенетички модел за предвиђање и оптимизацију терапије метотрексатом код пацијената са реуматоидним артритисом и да нађу клиничку примену.
Др Дубравка Вејновић је такође ангажована као независни експерт за етичку процену истраживања у програму Хоризонт 2020 Европске комисије, а однедавно и као научни евалуатор пројеката у истом програму.