Археолози Андреј Старовић, Душан Борић и Драгана Антоновић у истраживању са учесницима из више од 80 светских институција, трагају за генетском историјом југоисточне Европе
Текст: Јована Николић
У новом броју часописа Nature објављен је рад 117 аутора из више од 80 институција, а међу њима су и археолози Андреј Старовић, Душан Борић и Драгана Антоновић. У истраживању се трага за самим почецима генетских мешања пољопривредника и ловаца-сакупљача, а први аутор студије је генетичар Иjан Метисан са Харварда.
Становници Европе су се претежно бавили ловом и сакупљањем плодова, док средином седмог миленијума пре нове ере ово подручје нису почеле да насељавају групе пољопривредника. Претпоставља се да су први фармери дошли из Анатолије преко југоисточне Европе, а затим се кретали према северу и западу, али за детаљнији увод о овим кретањима недостајали су генетски подаци.
Ново истраживање анализира геном 225 људи који су насељавали југоисток Европе, пре свега Балканско полуострво, Карпатски басен и Понтијско-каспијску степу, између 1200. и 500. године пре нове ере. Утврђено је да је ово подручје било тачка контакта између ловачко-сакупљачке и популације пољопривредника, баш као што су се и раније овде укрштале различите групе ловаца-сакупљача. Пољопривреда се даље на запад ширила Медитераном, а на север дунавском рутом.
Досељеници из Анатолије су, осим знања о пољопривреди, донели и прве житарице и довели домаће животиње, а истраживање је показало да су се укрштали са неолитским популацијама са подручја данашње Србије, Бугарске, Хрватске, Румуније и Македоније. У истраживању се наводи да је значајне информације пружила ДНК ловаца-сакупљача са простора Ђердапске клисуре одакле је анализирано 40 индивидуа са пет налазишта.
Анализирана је и ДНК четири особе из Лепенског вира, од којих су две повезане са неолитским становницима Анатолије, једна је имала претке ловце-сакпљаче, док је четврта имала мешовите претке из ове две популације. Ово истраживање је прво које је пружило сведочанство о међусобном укрштању ове две популације које су имале различит начин живота и долажења до хране.
Једно од питања које постављају истраживачи јесте да ли први пољопривредници са југа и севера Европе потичу из исте или различитих група досељеника, а истраживање објављено у часопису Nature показало је да су медитеранске популације повезане са дунавским из централне Европе, као и да су обе повезане са неолиткским становницима Балкана. Међутим, неколико индивидуа из неолитске Грчке, као и једна из Бугарске нису показивале генетске сличности са овим групама.
Андреј Старовић је археолог и виши кустос Народног музеја у Београду где руководи Збирком за старији неолит.
Душан Борић је антрополошки археолог са Универзитета Колумбија у Њујорку, који се бави динамиком културних промена.
Драгана Антоновић је археолошкиња из Археолошког института Београд, специјализована за праисторију и палеометалургију Балкана.