На алгоритме није увек могуће утицати па се тако дешава да једна књига о мувама достигне цену од 1,7 милиона долара
Чини се да алгоритми на берзи имају помало апсурдну улогу која се састоји у непрестаном разбијању великих трансакција на милионе мањих и њиховом поновном састављању. Кад се овако поставе ствари, делује да је лакше било трговати пре бронзаног доба и открића точка него разумети логику данашње алгоритамске трговине. Но, објашњење ипак постоји.
Наиме, велике светске трговинске компаније желе да прикрију своје радње, односно непрестане промене власништва над деоницама, те тако користе математичке прорачуне који их прикривају управо поменутим разбијањем трансакција на милионе ситнијих. Да би ипак имали увид у дешавања на берзи, исти ти алгоритми задужени су за њихово проналажење и поновно састављање. Победник је на крају онај ко је најбржи, а брзина алгоритма мери се у милисекундама и микросекундама.
Да би се поменуте јединице боље разумеле, за један трептај потребно је 250.000 микросекунди, те алгоритам који касни четири микросекунде излази из ове трке, а побеђује онај ко је заправо најближи извору интернета. У случају Вол стрита и Њујорка то су све оне испражњене зграде (ради бржег протока) око хотела Керијер у улици Хадсон одакле се интернет даље дистрибуира по целом граду. Што даље од те тачке – то спорије.
Међутим, главни проблем алгоритама није брзина, већ то што су се „отргли“ контроли. Људи који су их осмислили више не утичу на њихове прорачуне, па се тако дешава да једна књига о мувама на Амазону, услед „неспоразума“ више алгоритама, достигне цену од 1,7 милиона долара или да у пет минута без иједног јасног објашњења нестане чак девет одсто укупног тржишта. Из свега тога се на крају стиче утисак о људском, а не алгоритамском апсурду у ком смо створили свет и од њега постали зависни, а он нас је, у међувремену, надвладао.