Na algoritme nije uvek moguće uticati pa se tako dešava da jedna knjiga o muvama dostigne cenu od 1,7 miliona dolara
Čini se da algoritmi na berzi imaju pomalo apsurdnu ulogu koja se sastoji u neprestanom razbijanju velikih transakcija na milione manjih i njihovom ponovnom sastavljanju. Kad se ovako postave stvari, deluje da je lakše bilo trgovati pre bronzanog doba i otkrića točka nego razumeti logiku današnje algoritamske trgovine. No, objašnjenje ipak postoji.
Naime, velike svetske trgovinske kompanije žele da prikriju svoje radnje, odnosno neprestane promene vlasništva nad deonicama, te tako koriste matematičke proračune koji ih prikrivaju upravo pomenutim razbijanjem transakcija na milione sitnijih. Da bi ipak imali uvid u dešavanja na berzi, isti ti algoritmi zaduženi su za njihovo pronalaženje i ponovno sastavljanje. Pobednik je na kraju onaj ko je najbrži, a brzina algoritma meri se u milisekundama i mikrosekundama.
Da bi se pomenute jedinice bolje razumele, za jedan treptaj potrebno je 250.000 mikrosekundi, te algoritam koji kasni četiri mikrosekunde izlazi iz ove trke, a pobeđuje onaj ko je zapravo najbliži izvoru interneta. U slučaju Vol strita i Njujorka to su sve one ispražnjene zgrade (radi bržeg protoka) oko hotela Kerijer u ulici Hadson odakle se internet dalje distribuira po celom gradu. Što dalje od te tačke – to sporije.
Međutim, glavni problem algoritama nije brzina, već to što su se „otrgli“ kontroli. Ljudi koji su ih osmislili više ne utiču na njihove proračune, pa se tako dešava da jedna knjiga o muvama na Amazonu, usled „nesporazuma“ više algoritama, dostigne cenu od 1,7 miliona dolara ili da u pet minuta bez ijednog jasnog objašnjenja nestane čak devet odsto ukupnog tržišta. Iz svega toga se na kraju stiče utisak o ljudskom, a ne algoritamskom apsurdu u kom smo stvorili svet i od njega postali zavisni, a on nas je, u međuvremenu, nadvladao.