Препоруке

Смем ли да читам?

У наставку летњих препорука, истражујемо коју књигу са полице „Популарна наука“ одабрати за читање?

 

Текст: Борис Клобучар

Лети људи коначно имају мало више времена да се опусте, а књижара делује бескрајно. Полице и полице трилера, хорора, научне фантастике, класика, енциклопедија. Како одабрати само једну? Или две? Како одабрати праву књигу у мору убедљивих наслова? Свака књига са собом носи неки нови свет, на свој начин привлачан и посебан. Толико је личности које се могу упознати, авантуре проживети, тајне научити. У бесконачности полица једна привлачи пажњу. Књиге на њој својим насловима обећавају тајне универзума, природе, светлости, бројева. Обећавају нова знања и рационалне ставове. Обећавају да је оно што у њима пише истина. Изнад полице пише „Популарна наука“.

СМЕМ ЛИ ДА БРОЈИМ? – Гинтер Циглер

Књига која ће вам показати колико се забавних тајни крије иза бројева. Једноставан и метафоричан начин писања, разумљив језик и очигледан ентузијазам аутора чине да се осећате веома сигурно окружени математиком. Кроз десет поглавља, Циглер нам открива интересантне математичке доказе какве не можете ни да замислите, разбија предрасуде о формулама као језику математике, помаже решавању свакодневних проблема, али нас и упознаје са анегдотама неких чувених математичара. Књига која ће вам обојити свет математике уколико се одлучите да је овог лета прочитате и обавезно штиво за све који, макар засад, нису љубитељи ове науке.

ДАРВИН ЗА ПОЧЕТНИКЕ – Џонатан Милер, Борин Ван Лун

Ово је прича о животу једног природњака, геолога и човека који је свету донео теорију еволуције. Без Дарвиновог рада не би постојале ни модерна биологија, генетика, али ни поглед на свет. Анегдоте са његових путовања, авантуре, идеје у овој књизи су испричане на веома духовит и шаролик начин и једнако су занимљиве старијој и млађој публици. Повучен и једноставан човек, Дарвин није ни слутио какаве ће последице његова теорија оставити на човечанство. На врло разумљив начин аутори у књизи дискутују  о огромном доприносу овог научника пре свега биологији, али и рационалном погледу на стварање света.

ЛОША НАУКА – Бен Голдејкер

Бен Голдејкер није научник. Бен Голдејкер је новинар, који је, захваљујући пре свега свом искуству, али и рационалном погледу на свет, написао научнопопуларну књигу. Књигу која на врло експлицитан начин говори колико је наука у ствари важна за добробит човечанства, односно колико псеудонауке и „лоша наука“, како их он зове, као и погрешно извештавање о науци, могу бити опасни. Голдејкер својим оштрим, али разумљивим стилом писања читаоцу ставља до знања да не морате бити стручњак да бисте разликовали научне чињенице и битне податке од бесмислица и демагогије.

ТЕОРИЈА СВЕГА – Стивен Хокинг

Књига за све заљубљенике у свемир, у звездано небо, у астрономију. На забаван и у неким тренуцима шаљив начин, у карактеристичном маниру, Хокинг приказује серију својих предавања која се баве темама од почетка свемира, преко формирања галаксија па до теорија о црним рупама. Овај бриљантни физичар је успео да области које су често неразумљиве објасни тако да сваком буду блиске, па ћете се често ухватити у размишљању да „није ова астрофизика тако компликована“.

РИЗИЦИ ГЛОБАЛНИХ КАТАСТРОФА – Ник Бостром, Милан М. Ћирковић

Ово није једноставно књига о крају света. Она је скуп научних дискусија и теорија о могућим сценаријима, који би до краја довели. Како напредује технологија, како се друштво развија, тако и ризици еволуирају. Неки се рађају захваљујући технологији, док су други ту од када је и Земље. Ова књига, међутим, не износи само проблеме, већ говори и о могућностима да се таква дешавања предвиде, као и политици решавања потенцијалних криза. Књига која ће вас сигурно натерати на размишљање о будућности наше планете и шта ми можемо да учинимо како би она била што дуговечнија.

КРАТКА ИСТОРИЈА БЕЗМАЛО СВАЧЕГА – Бил Брајсон

Главни мотив „Кратке историје безмало свачега“ је радозналост. Брајсона не занимају само одговори на питања, већ и прича која стоји иза тих одговора. Како смо сазнали где су континенти били пре 600 милиона година? Како је ико открио шта се налази у средишту земље? Писац је на свом путу за одговорима прошао кроз радове великих научника, али и оних помало заборављених, мање познатих. Његово прво интересовање нису суве чињенице и открића, већ и како су научници дошли до тих сазнања. Одлична књига да лето проведете уз питања која се можда никада нисте сетили да поставите.

 

Ове сезоне, аутори Елементаријума читаоцима дају серију аутентичних препорука за лето и јесен 2014 – шта да читате, гледате, истражујете, где да путујете и шта да посматрате. Истражите више кроз Препоруке…

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs