Открића

Како је атомска бомба открила праву старосну доб кит-ајкуле

Кит-ајкула је највећа риба у океану, а најновија студија показује и да је међу најдуговечнијим животињама

Фото: NOAA / Unsplash

Текст: Ивана Николић

Група истраживача са неколико светских универзитета недавно је објавила студију под насловом  Annual Bands in Vertebrae Validated by Bomb Radiocarbon Assays Provide Estimates of Age and Growth of Whale Sharks, у којој тврди да проучавање атомских бомби може да буде један од бољих начина за прецизно утврђивање старости ових риба.

„Кит-ајкула Rhincodon typus је највећа риба на свету, и веома је вредна у еко-туристичком сектору. Упркос напорима за очување и напретку у нашем разумевању њихове животне историје, основни демографски параметри за величину, дуговечност и смртност су упитне прецизности“, кажу аутори истраживања.

Они додају и да претходне студије о расту и развоју ових животиња нису могле да се усагласе око тога да ли су појасеви вертебралног раста формирани годишње или двогодишње. У студији коју су објавили у часопису Frontiers in Marine Science истраживачи кажу да су успели да докажу да до раста долази на годишњем нивоу и то анализирајући угљеник-14, ретку врсту радиоактивног изотопа која је нуспроизвод детонација бомби из Хладног рата, у скелетима кита-ајкуле. Мерење количине овог елемента научницима може да каже тачну старост ове рибе – тачније од свих претходних приступа.

Ова метода се назива методом радиоактивног угљеника. Помоћу ње, научници предвођени Марком Миканом са Института за океанографију у Аустралији, установили су да је кит-ајкула из Пакистана, чије су остатке проучавали, живела 50 година, што је најдужи животни век код ових риба.

Микан додаје и да је „могуће да су ове веома велике ајкуле могле да живе и до 100 година“.

Сада може да уследи сасвим логично питање – одакле радиоактивни изотоп угљеника у скелету риба? Одговор је једноставан: у периоду од 1955. до 1963, тестирања атомске бомбе од стране Сједињених Америчких Држава, али и других земаља, удвостручила су количину угљеника-14 који се природно налази у Земљиној атмосфери. Тај вишак су апсорбовали океани, а преузео га је и ланац исхране, тачније све што се у њему налази.

Упоређујући количину угљеника-14 у океанима током одређених година са количином изотопа овог елемента „заробљеног“ у узастопним појасевима вертебралног раста, истраживачи су могли да установе старост кита-ајкуле.

„Ова студија је веома важна зато што нас ослобађа неких од питања у вези са старошћу и обрасцима раста кита-ајкуле“, каже Тејлор Чепл, који истражује ајкуле на Орегон Стејт универзитету у САД.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs