Деветог октобра 1604. године појавила се Кеплерова супернова

Фото: NASA/ESA/JHU/R.Sankrit & W.Blair

 

Текст: Н. Здравковић

Рецензија: Д. Павловић

Деветог октобра 1604. године облаци широм Европе омели су астрономе у посматрању конјункције Марса и Јупитера. У Италији је, међутим било ведро и посматрачи су били спремни.

У Падови је посматрао Симон Маријус са Балдесаром Капром, богатим студентом из Милана, у Верони Иларио Алтобели, а у Калабрији непознати лекар, који је о невероватном догађају одмах јавио Кристоферу Клавијусу у Риму. На небу се, у близини посматране конјункције, појавила драматична ”нова звезда”.

Следећег дана приметили су је астрономи у Кини и у Кореји наводећи, као и њихове колеге у Европи, да је сјајна готово као Јупитер и црвенкасто-жуте боје, као и Јан Бруновски, службеник на двору у Прагу, који је своје откриће одмах пријавио једном свом суграђанину: Јохану Кеплеру.

Кеплер је у наредних годину дана посматрао полако настајаћу ”звезду”, заправо супернову типа Ia, удаљену око 20.000 светлосних година. Данас, због његових посматрања и књиге коју је о њој објавио, ову супернову називамо Кеплеровом.

* На слици се налази остатак супернове

——————————————————————————————————————————-

ДНЕВНИ ТЕЛЕСКОП

Рубрика Дневни телескоп из дана у дан представља кратке астрономске приче. Ова серија се, уз подршку Центра за промоцију науке, оригинално објављује сваког дана у листу Данас уместо укинуте рубрике Хороскоп.

 

подели