Devetog oktobra 1604. godine pojavila se Keplerova supernova
Tekst: N. Zdravković
Recenzija: D. Pavlović
Devetog oktobra 1604. godine oblaci širom Evrope omeli su astronome u posmatranju konjunkcije Marsa i Jupitera. U Italiji je, međutim bilo vedro i posmatrači su bili spremni.
U Padovi je posmatrao Simon Marijus sa Baldesarom Kaprom, bogatim studentom iz Milana, u Veroni Ilario Altobeli, a u Kalabriji nepoznati lekar, koji je o neverovatnom događaju odmah javio Kristoferu Klavijusu u Rimu. Na nebu se, u blizini posmatrane konjunkcije, pojavila dramatična ”nova zvezda”.
Sledećeg dana primetili su je astronomi u Kini i u Koreji navodeći, kao i njihove kolege u Evropi, da je sjajna gotovo kao Jupiter i crvenkasto-žute boje, kao i Jan Brunovski, službenik na dvoru u Pragu, koji je svoje otkriće odmah prijavio jednom svom sugrađaninu: Johanu Kepleru.
Kepler je u narednih godinu dana posmatrao polako nastajaću ”zvezdu”, zapravo supernovu tipa Ia, udaljenu oko 20.000 svetlosnih godina. Danas, zbog njegovih posmatranja i knjige koju je o njoj objavio, ovu supernovu nazivamo Keplerovom.
* Na slici se nalazi ostatak supernove
——————————————————————————————————————————-
 |
DNEVNI TELESKOP Rubrika Dnevni teleskop iz dana u dan predstavlja kratke astronomske priče. Ova serija se, uz podršku Centra za promociju nauke, originalno objavljuje svakog dana u listu Danas umesto ukinute rubrike Horoskop. |