Пулсар је први пут примећен на данашњи дан 1967. године
Текст: Н. Килибарда
“Могу ли ово бити ванземаљски сигнали?” – помислила је новембра 1967. године постдипломска студенткиња астрофизике на Кембриџу, Џозелин Бел, посматрајући правилне новонастале податке бележене на факултетском радио-телескопу састављеном за пројекат истраживања такозваних квазара.
Испоставиће се касније да у питању нису сигнали ”малих зелених”, како су их Бел и њен ментор Ентони Хевиш полушаљиво назвали, којима ванземаљци покушавају да ступе у контакт са Земљанима, већ је уследило детектовање првих пулсара. Тај пулсирајуњи сигнал који се понављао на сваке 1,33 секунде долазио је из извора изван Сунчевог система и био је резултат природног процеса, не и разумног бића.
Коначно разрешење енигме донео је сер Фред Хојл, један од најистакнутијих астрофизичара и космолога двадесетог века, указујући на то да су новооткривени сигнали заправо неутронска звезда – објекат, који према теорији, преостаје након експлозије супернове. Откриће пулсара је самим тим представљало један од круцијалних момената када се научне теорије поклопе са конкретним емпиријским доказима и увидима.
Хервиш, као први публициста открића, и сер Мартин Рајл, истакнут као особа која је имала кључну улогу у развоју радио-телескопа, добили су Нобелову награду 1974. године, док Џозелин Бел ниеј била награђена за свој рад и откриће пулсара, што је у научним круговима окарактерисано као велика неправда и родна и хијерархијска неравноправност.
——————————————————————————————————————————-
 |
ДНЕВНИ ТЕЛЕСКОП Рубрика Дневни телескоп из дана у дан представља кратке астрономске приче. Ова серија се, уз подршку Центра за промоцију науке, оригинално објављује сваког дана у листу Данас уместо укинуте рубрике Хороскоп. |