Ана Худомал (Институт за физику, Београд), Милка Малешевић (Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Београд) и Сандра Вељковић (Електронски факултет, Ниш) награђене су за истакнути допринос у својим научним дисциплинама – физици квантних вишечестичних система, молекуларној микробиологији и нанотехнологији и микросистемима. Осим признања, добиле су и новчани део награде у износу од по 5000 евра, како би наставиле своја истраживања у Србији. Обраћајући се присутнима на свечаној церемонији доделе признања, 24. децембра у Влади Републике Србије, министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић рекла је да ова награда служи и као подстрек девојчицама да уђу у свет науке:
„Велики је успех наше државе то што имамо квалитетне и амбициозне, паметне жене које су одабрале каријеру у науци. Ова награда представља велики подстицај и мотивацију за све наше девојчице и девојке да се баве науком. Нашој науци треба што више жена.“
Национална признања део су међународне иницијативе L’Oréal-UNESCO „За жене у науци“, која је основана 1998. Када је о Србији реч, програм је покренут 2010. године, па је до данас на конкурсу за Национална признања учествовало више од 700 младих научница. Председник Комисије Републике Србије за сарадњу са УНЕСКО-oм проф. др Горан Милашиновић рекао је присутнима у Влади Републике Србије да је неопходно створити окружење у којем таленти могу да расту и да се развијају и тиме доприносе општем напретку и бољитку. Истакао је и значај родне равноправности у науци, поготово у пољу вештачке интелигенције.
„Чак и данас је само једна од три истраживача у свету жена, а тај број пада на скоро једну од десет у сектору вештачке интелигенције, што резултира бројним родним предрасудама када је реч о технологијама у настајању. Унапређење родне равноправности у науци је такође и циљ партнерства између УНЕСКО-а и Фондације L’Oréal на глобалном нивоу.“
Oвогодишње добитнице ласкавог признања – Ана Худомал, Милка Малешевић и Сандра Вељковић – у разговору за Центар за промоцију науке кажу да награда представља велику сатисфакцију, да је она прилика за стицање нових контаката и повећање видљивости, али и знак вредновања резултата и велики подстицај за будућа истраживања.
За Сандру Вељковић ова награда представља „значајно достигнуће, али и доказ да сваки напоран и истрајан рад доноси резултате“.
„Мада сам апсолутно свесна да је конкуренција веома јака, јер су у питању врхунски истраживачи и изузетни пројекти, као и да су све пријаве сигурно квалитетне, негде у себи сам се надала овом признању. И некако је награда додатно оснажила тај осећај постигнућа. Истакла бих да сама додела награде, као и њено представљање широј јавности, за мене има изузетно мотивациони ефекат. То је потврда да је досадашњи труд препознат и да је пут који сам изабрала исправан.“
Милка Малешевић, са друге стране, каже да иначе не мисли много о наградама, али да јој је признање „За жене у науци“ посебно драго „јер је комисија за доделу награде препознала и вредновала оно чиме се ја бавим, а то је молекуларна микробиологија.“
Ани Худомал је посебно важно то што је добила признање за фундаментална истраживања која немају одмах очигледну примену, због чега су неретко недовољно препозната у друштву:
„Захвална сам што су резултати мојих истраживања примећени и што је награђен уложени труд и рад. Такође, ово је и прилика да се скрене пажња на науку и да се јавности приближе нова истраживања.“
Све три саговорнице Центра за промоцију науке кажу да се у свакодневном бављењу науком сусрећу са великим изазовима, као и да овај посао захтева одређене жртве – поготово код жена.
„Треба имати у виду да бављење науком изискује велика одрицања, док вам са друге стране даје огромну слободу и личну сатисфакцију. Изазови на које наилазимо су најчешће материјалне природе. Сматрам да су код нас неопходна много већа улагања у науку, што подразумева улагање у набавку опреме, улагање у стручно усавршавање и побољшање материјалног положаја научних радника“, објашњава Милка Малешевић.
Говорећи о положају научница у Србији и шире, Худомал – која је и мајка једногодишњег детета – каже да се жене сусрећу са веома специфичним изазовима у научној каријери, и да је балансирање између породице и професионалних обавеза, које веома често укључују путовања и усавршавања ван земље или места становања, веома тешко.
„Нека истраживања показују да је управо овај несклад између приватног и пословног живота један од главних разлога зашто жене често напуштају науку у средњој фази каријере. Ипак, и поред свих изазова могуће је успешно се бавити науком и истовремено одгајати породицу, што видим и на примеру других научница из мог окружења. За то је потребно добро планирање, али и доста одрицања у обе сфере живота. Морам такође да поменем да сам имала срећу што је моја породица још од детињства подстицала моју радозналост и креативност, а имала сам и добар пример код куће пошто је моја мајка универзитетски професор и бавила се научним истраживањима у области медицине. Због тога никада нисам ни помислила да је наука мушки посао нити да су високообразоване и амбициозне жене које имају породицу нешто необично. Међутим, не расту све девојчице у таквом окружењу и важно је да виде примере успешних жена у науци, па се можда и оне одлуче за ову професију“, каже Худомал.
„За жене у науци“
Циљ овог програма је да широм света подржи изванредне жене истраживаче, које својом посвећеношћу, достигнућима и визијом доприносе напретку науке и друштва у целини. Програм ради и на смањењу различитих препрека са којима жене у науци диспропорционално сусрећу. У Србији се у оквиру овог програма већ четрнаест година, заједно са Комисијом Републике Србије за сарадњу са УНЕСKО-oм, Министарством просвете, науке и технолошког развоја и компанијом L’Oréal Балкан, награђују најбоље младе научнице, како би наставиле своје професионално усавршавање и развој науке у Србији. Наредни, петнаести циклус програма Националног програма „За жене у науци“ почиње 1. јануара 2025. Конкурс за подршку научноистраживачким пројектима је намењен младим научницама у Србији, до 35 година живота, које су уписале или завршиле докторске или постдокторске студије у области природних наука.