Пројекат NEST промовише очување агробиодиверзитета кроз прикупљање и чување аутотоних сорти биља, повезујући научне институције са грађанима, удружењима и локалним заједницама. Кроз истраживачке активности грађани постају сарадници у науци – од прикупљања података до чувања ресурса попут семена.
Центар за промоцију науке и Министарство науке, технолошког развоја и иновација прошле године, другу годину заредом, расписали су Јавни позив за финансирање пројеката грађанских научних истраживања (ГНИ), а листу одабраних пројеката можете потражити ОВДЕ.
У оквиру пројекта, др Виолета Мицковски Стефановић, научна сарадница Развојно-истраживачког института Тамиш из Панчева, организовала је сусрет са чланицама удружења „Доловке“ и ученицима поменуте пољопривредне школе, а придружиле су им се и др Маријенка Табаковић и др Весна Перић из Института за кукуруз „Земун Поље“, које су део истраживачког тима пројекта NEST.
„Очување старих сорти није само ствар пољопривреде. То је питање идентитета, културе, знања које се преноси генерацијама. У Долову смо срели жене које су тога дубоко свесне и које већ деценијама чувају семе у својим баштама“, рекла је др Мицковски Стефановић.
У пријатној атмосфери просторија удружења, водио се разговор о темама од заједничког значаја: одржива пољопривреда, очување агробиодиверзитета, локалне сорте и традиционална знања. Чланице „Доловки“ су том приликом представиле семе бројних биљних сорти које више од три деценије пажљиво гаје и чувају у оквиру својих домаћинстава.
„Наш циљ није само да разменимо семе, већ и да пренесемо приче које га прате – како се гаји, када се сади, уз које обичаје“, нагласила је једна од чланица удружења.
Након посете Долову, тим пројекта NEST обишао је и Средњу пољопривредну школу у Панчеву, где је одржано предавање о важности очувања старих сорти. Ученици су говорили о пољопривредној производњи у својим породицама, а затим су учествовали у анкети и договорили наредне кораке за прикупљање семена са породичних имања.
„Овакви сусрети су кључни да млади схвате колико је знање њихових бака и дека вредно. Наука данас препознаје ту вредност и увиђа колико грађани могу допринети“, изјавила је др Весна Перић.
Циљ пројекта је да кроз умрежавање жена и младих у локалним заједницама, попут Долова, подстакне размену семена, формирање локалних колекција и дугорочно очување генетске разноврсности.
„Искрено се надамо да ће повезивање пројекта NEST са овим и сличним удружењима жена, као и волонтерима – ученицима средњих школа, допринети јачању умрежавања локалног становништва, размени семена и формирању локалних колекција старих сорти, од којих би прва могла бити баш Доловачка“, поручују из пројектног тима NEST.
Улоге грађана у грађанским научним истраживањима
Грађанска научна истраживања (енгл. citizen science) представљају научноистраживачки партиципативни метод, који омогућује јавности да се укључи у процес истраживања, како би грађани који нису научници могли активно да доприносе науци користећи своје знање. За оваква истраживања нису важни радно искуство и ниво стручности, а грађани у њима могу да учествују на више нивоа, у зависности од својих интересовања, компетенција и расположивог времена. На основном нивоу, грађани могу да допринесу истраживању прикупљањем података путем анкета, запажања, анкетирања или мерења. Наредни степен ангажовања у грађанским истраживањима подразумева да грађани прођу обуку након које могу да прегледају, валидирају и анализирају податке заједно са истраживачима. Напредни ниво укључености у грађанску науку омогућава грађанима да осмишљавају истраживачка питања, методологију и исход пројекта и тако усмеравају истраживање.