Projekat NEST promoviše očuvanje agrobiodiverziteta kroz prikupljanje i čuvanje autotonih sorti bilja, povezujući naučne institucije sa građanima, udruženjima i lokalnim zajednicama. Kroz istraživačke aktivnosti građani postaju saradnici u nauci – od prikupljanja podataka do čuvanja resursa poput semena.
Centar za promociju nauke i Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija prošle godine, drugu godinu zaredom, raspisali su Javni poziv za finansiranje projekata građanskih naučnih istraživanja (GNI), a listu odabranih projekata možete potražiti OVDE.
U okviru projekta, dr Violeta Mickovski Stefanović, naučna saradnica Razvojno-istraživačkog instituta Tamiš iz Pančeva, organizovala je susret sa članicama udruženja „Dolovke“ i učenicima pomenute poljoprivredne škole, a pridružile su im se i dr Marijenka Tabaković i dr Vesna Perić iz Instituta za kukuruz „Zemun Polje“, koje su deo istraživačkog tima projekta NEST.
„Očuvanje starih sorti nije samo stvar poljoprivrede. To je pitanje identiteta, kulture, znanja koje se prenosi generacijama. U Dolovu smo sreli žene koje su toga duboko svesne i koje već decenijama čuvaju seme u svojim baštama“, rekla je dr Mickovski Stefanović.
U prijatnoj atmosferi prostorija udruženja, vodio se razgovor o temama od zajedničkog značaja: održiva poljoprivreda, očuvanje agrobiodiverziteta, lokalne sorte i tradicionalna znanja. Članice „Dolovki“ su tom prilikom predstavile seme brojnih biljnih sorti koje više od tri decenije pažljivo gaje i čuvaju u okviru svojih domaćinstava.
„Naš cilj nije samo da razmenimo seme, već i da prenesemo priče koje ga prate – kako se gaji, kada se sadi, uz koje običaje“, naglasila je jedna od članica udruženja.
Nakon posete Dolovu, tim projekta NEST obišao je i Srednju poljoprivrednu školu u Pančevu, gde je održano predavanje o važnosti očuvanja starih sorti. Učenici su govorili o poljoprivrednoj proizvodnji u svojim porodicama, a zatim su učestvovali u anketi i dogovorili naredne korake za prikupljanje semena sa porodičnih imanja.
„Ovakvi susreti su ključni da mladi shvate koliko je znanje njihovih baka i deka vredno. Nauka danas prepoznaje tu vrednost i uviđa koliko građani mogu doprineti“, izjavila je dr Vesna Perić.
Cilj projekta je da kroz umrežavanje žena i mladih u lokalnim zajednicama, poput Dolova, podstakne razmenu semena, formiranje lokalnih kolekcija i dugoročno očuvanje genetske raznovrsnosti.
„Iskreno se nadamo da će povezivanje projekta NEST sa ovim i sličnim udruženjima žena, kao i volonterima – učenicima srednjih škola, doprineti jačanju umrežavanja lokalnog stanovništva, razmeni semena i formiranju lokalnih kolekcija starih sorti, od kojih bi prva mogla biti baš Dolovačka“, poručuju iz projektnog tima NEST.
Uloge građana u građanskim naučnim istraživanjima
Građanska naučna istraživanja (engl. citizen science) predstavljaju naučnoistraživački participativni metod, koji omogućuje javnosti da se uključi u proces istraživanja, kako bi građani koji nisu naučnici mogli aktivno da doprinose nauci koristeći svoje znanje. Za ovakva istraživanja nisu važni radno iskustvo i nivo stručnosti, a građani u njima mogu da učestvuju na više nivoa, u zavisnosti od svojih interesovanja, kompetencija i raspoloživog vremena. Na osnovnom nivou, građani mogu da doprinesu istraživanju prikupljanjem podataka putem anketa, zapažanja, anketiranja ili merenja. Naredni stepen angažovanja u građanskim istraživanjima podrazumeva da građani prođu obuku nakon koje mogu da pregledaju, validiraju i analiziraju podatke zajedno sa istraživačima. Napredni nivo uključenosti u građansku nauku omogućava građanima da osmišljavaju istraživačka pitanja, metodologiju i ishod projekta i tako usmeravaju istraživanje.