Последње две године биле су најтоплије досад забележене у историји мерења, како у Србији тако и у свету. Истовремено, екстремни временски догађаји, топлотни таласи, јаке олује, дуготрајне суше и обилне падавине, постају све учесталији и интензивнији. Разумевање ових промена кључно је за прилагођавање и ублажавање њихових последица, а у томе пресудну улогу имају осматрања са копна, из ваздуха, мора и свемира, као и климатски модели.
„Оно што не можете измерити не можете ни контролисати“ – овај принцип познат је научницима и стручњацима широм света, а у борби против климатских промена подаци су кључни. Сваког дана глобално се генерише 2,5 милијарди гигабајта података, а њихова правилна анализа помаже нам да боље разумемо промене које се дешавају и осмислимо ефикасне стратегије прилагођавања. На пример, научници користе климатске моделе да испитују како се број и интензитет екстремних догађаја мењају у односу на прошлост и у којој мери су те промене последица повећаних емисија гасова стаклене баште. Истраживања јасно упозоравају да су услед климатских промена екстремни климатски догађаји чешћи и деструктивнији него што је то био случај у прошлости. Иако су по дефиницији ретки, екстремни догађаји попут суша, топлотних таласа, поплава и олуја, шумских пожара, урагана, због свог утицаја на друштво и екосистем изучавају се са посебном пажњом. У Србији, према Националном савету за климу, пољопривреда је један од најрањивијих сектора када је реч о климатским променама.
То потврђује и пример из 2012. године, када је једна суша проузроковала штету у пољопривреди процењену на чак две милијарде долара. Дугорочне анализе показују да се учесталост летњих суша у Србији удвостручила, готово свака друга година у последње две деценије била је сушна, а овај тренд директно је повезан с климатским променама. Слична ситуација забележена је и 2024. године, када је екстремна суша погодила чак 92% територије Србије. Поред суша, растућа температура доприноси и другим екстремним појавама, попут бујичних поплава које су последица јаких олуја и исушеног тла смањене пропустљивости. Климатолошке анализе јасно позиционирају Србију међу високо угрожене регионе, јер се налази у оквиру медитеранске области, где су климатске промене израженије и одвијају се бржим темпом него у многим другим деловима света. Климатске промене представљају глобални изазов који захтева мултидисциплинарни приступ и међународну сарадњу. Уколико се, на пример, истражују климатски екстреми, метеоролози имају кључну улогу у прикупљању, праћењу и анализи временских података, док инжењери и урбанисти истражују како ови догађаји утичу на инфраструктуру и градске средине. Биолози и еколози испитују како климатске промене утичу на екосистеме и биодиверзитет, док социолози могу анализирати друштвене и економске последице климатских промена. Све ове перспективе су важне за разумевање проблема климатских екстрема и развој ефикасних стратегија за прилагођавање и ублажавање последица климатских екстрема. У таквом свету, климатски сервиси постају кључни алат за доношење информисаних одлука у свим секторима друштва.
Климатски сервиси су системи који омогућавају приступ, анализу и интерпретацију климатских података како би помогли у планирању и прилагођавању на климатске промене. Њихов циљ је да научна сазнања о клими учине доступним и применљивим у реалном свету – од урбаног планирања и пољопривреде до енергетике и здравства. Они повезују науку и праксу, нудећи корисницима поуздане информације о прошлим, садашњим и будућим климатским условима. Стога је циљ климатских сервиса да успоставe јединствену и свеобухватну базу података, чиме би се пружила подршка секторским студијама о утицају климатских промена (пољопривреда, јавно здравље, инфраструктура, водопривреда, шумарство), али и унапредила едукација младих научника и професионалаца из различитих области у анализи, интерпретацији и примени метеоролошких података. Омогућавање лаког и отвореног приступа овим информацијама корисницима у секторима попут пољопривреде и шумарства доприноси прецизнијој процени ризика и последица екстремних временских и климатских догађаја на живот и привреду у Србији. Поред дугорочне отпорности на климатске промене, квалитетне информације омогућавају и правовремену реакцију на екстремне временске прилике. На основу поузданих података можемо ефикасније упозоравати становништво у угроженим подручјима, унапред планирати мере заштите и благовремено организовати помоћ у случају природних катастрофа. Овим приступом јачамо способност прилагођавања и отпорност друштва на све израженије климатске изазове.
Док глобални научни центри већ годинама прикупљају и анализирају климатске податке, у Србији се недавно појавио дигитални алат који омогућава ширем кругу корисника да дође до релевантних информација. То је Дигитални атлас климе прилагођен за Србију, онлајн бесплатна платформа која пружа увид у тренутне и будуће климатске промене на основу метеоролошких и геопросторних података.
Непрестани напредак науке и технологије омогућава нам коришћење модерних инструмената за прикупљање података на метеоролошким станицама и прецизна сателитска мерења, а затим и њихову систематизацију. Поред података који нам пружају детаљан увид у прошле и тренутне климатске услове, важне информације и увид у будуће услове пружају нам климатске пројекције добијене коришћењем нумеричких модела. Климатски сервиси интегришу податке из различитих извора, нудећи персонализоване информације које могу користити истраживачи, доносиоци одлука, компаније и појединци.
Један занимљив актуелни светски пројекат јесте Destimation Earth, иницијатива која има за циљ креирање „дигиталне близнакиње“ планете Земље – симулације која ће представљати њену компјутерску верзију, како би се климатске промене и њихове социо-економске последице, а затим и могуће стратегије прилагођавања и ублажавања, могле изучавати у целости на јединствен начин. Док глобални научни центри већ годинама прикупљају и анализирају климатске податке, у Србији се недавно појавио дигитални алат који омогућава ширем кругу корисника да дође до релевантних информација. То је Дигитални атлас климе прилагођен за Србију, онлајн бесплатна платформа која пружа увид у тренутне и будуће климатске промене на основу метеоролошких и геопросторних података. Дигитални атлас климе Србије развијен је у сарадњи са Физичким факултетом Универзитета у Београду и Neopix-ом, у оквиру NAP пројекта (Унапређење средњорочног и дугорочног планирања прилагођавања на измењене климатске услове у Републици Србији), уз подршку УНДП-а (Програм Уједињених нација за развој) и Министарства за заштиту животне средине.
У питању је платформа која укључује климатске податке осмотрене у прошлости и пројекције регионалних климатских модела за целу земљу, као и на регионалном и локалном нивоу. Нарочито је корисно што на брз и једноставан начин можете доћи до релевантних информација специфичних за нашу земљу о осмотреним променама климе током последњих неколико деценија, али и о могућим променама у будућности у зависности од одабраног сценарија емисија гасова са ефектом стаклене баште.
Иако се климатска истраживања широм Европе ослањају на исте глобалне базе података, као што је Copernicus Climate Data Store, имати специјализован сервис прилагођен Србији значи располагање прецизнијим информацијама и њихову лакшу примену у локалним анализама. Уместо да корисници сами обрађују велике количине података, Aтлас нуди већ систематизоване и визуелно приказане пројекције – карте и графиконе за различите сезонске и годишње анализе и податке, чиме се штеди време и олакшава доношење информисаних одлука. Атлас обухвата широк спектар климатских променљивих, укључујући температуру, падавине и специфичне климатске индексе.
Сви климатски подаци представљени у Дигиталном атласу климе Србије јавно су доступни и бесплатни, и преузети у дигитално читљивом формату, погодном за даљу анализу алатима попут Ексела или GIS софтвера. Платформа пружа могућност преузимања сирових података за даљу анализу, што је посебно корисно за истраживаче и стручњаке у области климатологије. Поред тога, Атлас нуди детаљна упутства за коришћење, као и информације о пројекту и контакт податке за додатна питања.
Дигитални атлас климе Србије настао је како би смањио јаз између климатских информација и њихове примене у различитим секторима. За разлику од сличних платформи у свету, ова платформа је осмишљена тако да буде приступачна широком спектру корисника, од оних са минималним предзнањем, укључујући ученике и наставнике који је могу користити у едукативне сврхе, па све до стручњака којима су потребни прецизни и поуздани подаци за даља истраживања. Неколико радионица о употреби Дигиталног атласа је већ до сада одржано за истраживаче и стручњаке из академске заједнице, за представнике из министарстава и доносиоце одлука у државној управи и локалним самоуправама, као и за стручњаке из разних института у Србији.
Текст је оригинално објављен у 40. броју часописа Елементи.
Милица Тошић је студенткиња докторских студија метеорологије на Физичком факултету Универзитета у Београду, где ради као истраживач-сарадник и сарадник у настави. Бави се климатологијом и анализом климатолошких података, нумеричким моделирањем атмосфере, а у склопу свог доктората истражује екстремне временске и климатске догађаје и испитује нове методе за њихову предикцију.
Владимир Ђурђевић ради као редовни професор на Институту за метеорологију Физичког факултета у Београду. Бави се развојем нумеричких модела за прогнозу времена и симулирање климе и анализом климатских података. У слободно време црта, промовише отворене податке и слободан софтвер.
Ирида Лазић је истраживач и сарадник у настави на Физичком факултету Универзитета у Београду. Као студенткиња докторских студија, бави се нумеричким климатским моделирањем и истражује како да побољша климатске пројекције и дочара нам каква нас клима очекује у будућности.