Биолошки факултет у Београду прославио је свој јубиларни, 170. рођендан. Универзитетско изучавање науке о животу у Србији почиње оснивањем Лицеја Кнежевине Србије у Београду 1853. године, на којем су тадашњи студенти могли да уче ботанику и зоологију. Десетак година касније настава из биологије одвија се на Техничком факултету, а затим од 1873. године на Природно-математичком одсеку Филозофског факултета у Београду. Након Другог светског рата биологија се изучава на Природно-математичком факултету, а 1995. Биолошки факултет постаје самосталан факултет у оквиру Универзитета у Београду.
Од седамдесетих година, на овом факултету се, поред општег смера, оснива и модул Молекуларна биологија и физиологија, а од средине деведесетих и модул Екологија и заштита животне средине. На Биолошком факултету данас студира око 1900 активних студената, а ради преко 200 наставника, сарадника и истраживача, што ову институцију чини највећом високошколском установом биолошких наука у земљи и једном од најважнијих научних установа.
„Данас имамо три акредитована студијска програма на основним студијама, четири на мастер академским студијама, два програма специјалистичких студија и тру програма докторских студија. Пратећи трендове развоја у свету, на факултету су уведене и нове области, попут геномике, форензичке биологије и биоинформатике“, рекао је приликом уводног обраћања проф. др Љубиша Станисављевић, декан Биолошког факултета. Он је истакао да је сарадња са привредом један од тренутних приоритета ове институције, нагласивши и њену посебност у оквиру Београдског Универзитета. „Сваки факултет на нашем универзитету има неке своје специфичности, дражи и предности, а наша би се састојала у следећем: на осталим факултетима се живот учи, на Биолошком се живот студира.“
Окупљенима се обратила и министарка заштите животне средине Ирена Вујовић. „Јубилеј који данас обележавамо је велики догађај, не само за Биолошки факултет, већ и за цело наше друштво“, истакла је министарка и додала: „Он сведочи да наука траје, осваја и побеђује. Напредак науке води и напретку друштва. Сваким даном је све више јасно зашто за 21. век кажемо да је век у којем друштво спознаје себе и свој утицај на животну средину. Управо ова есенцијална знања Биолошки факултет негује и развија.“
Један од главних проблема са којим се суочава овај факултет је то што тренутно нема своју зграду и што се настава одвија на више различитих локација, што би требало ускоро да буде решено изградњом BIO4 кампуса, иза којег стоји држава. „Желимо да искажемо захвалност за покренуту реализацију BIO4 кампуса, пројекта од националног знацаја за Србију. Подржавамо све напоре ресорних министарстава којима се обезбеђује одрживи развој и место наше земље меду европским лидерима у области савремених технологија, заштите биодиверзитета, екологије и заштите животне средине“, истакао је др Станистављевић.
„BIO4 кампус је један од тих пројеката, где желимо да окупимо академију, институте, стартап заједницу и индустрију и тако створимо критичну масу која ће допринети промени и у науци, али и у иновацијама, у технолошком и економском смислу, и у економском развоју земље“, истакао је приликом свог обраћања државни секретар Министарства науке, технолошког развоја и иновација проф. др Мирослав Трајановић. „Кључна реч BIO4 кампуса, чији ћете бити саставни део, јесте сарадња, и заправо ми је драго да је ваш факултет препознао овај пројекат и видео га као шансу за нови развој капацитета, али и као платформу за једну комплексну сарадњу.“
Свечаност је настављена у Ботаничкој башти, а захвалницу за дугогодишњу и успешну сарадњу добио је и Центар за промоцију науке. Испред ЦПН-а, захвалницу је од декана Биолошког факултета проф. др Љубиша Станисављевић преузела в.д. директора др Марјана Бркић.