Финска традиција боравка у саунама раширила се по читавом свету, а истраживачи покушавају да одгонетну како она утиче на здравље
Текст: Вук Радоичић
Током зимских кратких и хладних дана велики број људи проналази уточиште у врелини сауне. Овај обичај потиче из Финске где су људи и у далекој прошлости боравили у просторијама са високом температуром и влагом. Стотинама година касније овај обичај више не познаје границе и може се наћи у сваком кутку света.
Вођени народном традицијом, научници са Универзитета источне Финске почели су детаљно да изучавају ефекте сауне на здравље човека. У најновијем експерименталном истраживању анализиран је ефекат тридесетоминутне сесије у сауни код 100 особа. Циљ је био да се утврди какву улогу сауна има код снижавања крвног притиска и васкуларне еластичности. Истраживачи су мерили еластичност каротидне и феморалне артерије одмах након употребе сауне и тридесет минута касније.
Непосредно после изласка из сауне горњи притисак испитаника је у просеку спао са 137 на 130, док је доњи опао са 82 на 75. Њихов крвни притисак је остао снижен и пола сата касније. Такође је уочено смањење брзине пулсног таласа, која је индикатор васкуларне еластичности. Током коришћења сауне откуцаји срца испитаника су се убрзали као при тренингу средњег интензитета, док је телесна температура порасла у просеку за два степена Целзијуса.
Са друге стране Атлантског океана Ронда Патрик, докторка биомедицинских наука на Универзитету у Тенесију, у својим радовима пише о предностима излагања високим температурама у кратким периодима. Поред тога што позитивно утиче на кардиоваскуларни систем, сауна изазива и хипертрофију, односно поспешује раст мишића. Главни фактор од кога зависи да ли ће код некога доћи до пораста или опадања мишићне масе, јесте однос синтезе и деградације протеина у телу. У сваком тренутку људски организам балансира између стварања нових протеина и разградње већ постојећих.
Висока температура смањује деградацију протеина што значи да се у просеку више протеина синтетише него што нестаје. У експерименту који је обављен у ”Журналу примењене физиологије” пацови су провели 30 минута на температури од 41 степена Целзијуса и код њих је био приметан изузетан пораст протеина топлотног шока. Захваљујући томе мишићна маса пацова је порасла за тридесет одсто.
Осим тога, сауна поспешује раст мишића и тако што изазива лучење велике количине хормона раста. Студија спроведена на финском Универзитету у Оулуу показала је да су две сесије од по двадесет минута у сауни на температури од 80°C удвостручиле количину хормона раста. У случају када се температура подигла на 100°C а време смањило на 15 минута, количина хормона раста је била пет пута већа.
Финци су изворно номадски народ па су прве сауне вероватно личиле на индијанске колибе. Унутар колибе се налазио шатор направљен од животињских кожа и крзна. Ватра би пружала топлоту, док би вода стварала пару за коју се сматрало да прочишћава. Током тог номадског периода могућности да се човек угреје и очисти биле су ретке, па је сауна постала важан део живота финских племена. Како су Финци почели да праве насеља, тако се и структура сауне прилагодила дуготрајнијој употреби.
Претпоставља се да су прве сауне биле само рупа ископана дубоко у земљи прекривена крзном или грањем док у њој гори ватра. Када би се ватра угасила и дим изашао, врело камење би сатима одржавало оптималну темпертатуру. Сауне су биле места где су се деца рађала и где су жене пролазиле кроз процес ”прочишћавања” пре брака. О важности ове традиције говори и стара финска изрека која гласи ”Човек се у сауни мора понашати исто како би се понашао у цркви”.