Finska tradicija boravka u saunama raširila se po čitavom svetu, a istraživači pokušavaju da odgonetnu kako ona utiče na zdravlje
Tekst: Vuk Radoičić
Tokom zimskih kratkih i hladnih dana veliki broj ljudi pronalazi utočište u vrelini saune. Ovaj običaj potiče iz Finske gde su ljudi i u dalekoj prošlosti boravili u prostorijama sa visokom temperaturom i vlagom. Stotinama godina kasnije ovaj običaj više ne poznaje granice i može se naći u svakom kutku sveta.
Vođeni narodnom tradicijom, naučnici sa Univerziteta istočne Finske počeli su detaljno da izučavaju efekte saune na zdravlje čoveka. U najnovijem eksperimentalnom istraživanju analiziran je efekat tridesetominutne sesije u sauni kod 100 osoba. Cilj je bio da se utvrdi kakvu ulogu sauna ima kod snižavanja krvnog pritiska i vaskularne elastičnosti. Istraživači su merili elastičnost karotidne i femoralne arterije odmah nakon upotrebe saune i trideset minuta kasnije.
Neposredno posle izlaska iz saune gornji pritisak ispitanika je u proseku spao sa 137 na 130, dok je donji opao sa 82 na 75. Njihov krvni pritisak je ostao snižen i pola sata kasnije. Takođe je uočeno smanjenje brzine pulsnog talasa, koja je indikator vaskularne elastičnosti. Tokom korišćenja saune otkucaji srca ispitanika su se ubrzali kao pri treningu srednjeg intenziteta, dok je telesna temperatura porasla u proseku za dva stepena Celzijusa.
Sa druge strane Atlantskog okeana Ronda Patrik, doktorka biomedicinskih nauka na Univerzitetu u Tenesiju, u svojim radovima piše o prednostima izlaganja visokim temperaturama u kratkim periodima. Pored toga što pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem, sauna izaziva i hipertrofiju, odnosno pospešuje rast mišića. Glavni faktor od koga zavisi da li će kod nekoga doći do porasta ili opadanja mišićne mase, jeste odnos sinteze i degradacije proteina u telu. U svakom trenutku ljudski organizam balansira između stvaranja novih proteina i razgradnje već postojećih.
Visoka temperatura smanjuje degradaciju proteina što znači da se u proseku više proteina sintetiše nego što nestaje. U eksperimentu koji je obavljen u ”Žurnalu primenjene fiziologije” pacovi su proveli 30 minuta na temperaturi od 41 stepena Celzijusa i kod njih je bio primetan izuzetan porast proteina toplotnog šoka. Zahvaljujući tome mišićna masa pacova je porasla za trideset odsto.
Osim toga, sauna pospešuje rast mišića i tako što izaziva lučenje velike količine hormona rasta. Studija sprovedena na finskom Univerzitetu u Ouluu pokazala je da su dve sesije od po dvadeset minuta u sauni na temperaturi od 80°C udvostručile količinu hormona rasta. U slučaju kada se temperatura podigla na 100°C a vreme smanjilo na 15 minuta, količina hormona rasta je bila pet puta veća.
Finci su izvorno nomadski narod pa su prve saune verovatno ličile na indijanske kolibe. Unutar kolibe se nalazio šator napravljen od životinjskih koža i krzna. Vatra bi pružala toplotu, dok bi voda stvarala paru za koju se smatralo da pročišćava. Tokom tog nomadskog perioda mogućnosti da se čovek ugreje i očisti bile su retke, pa je sauna postala važan deo života finskih plemena. Kako su Finci počeli da prave naselja, tako se i struktura saune prilagodila dugotrajnijoj upotrebi.
Pretpostavlja se da su prve saune bile samo rupa iskopana duboko u zemlji prekrivena krznom ili granjem dok u njoj gori vatra. Kada bi se vatra ugasila i dim izašao, vrelo kamenje bi satima održavalo optimalnu tempertaturu. Saune su bile mesta gde su se deca rađala i gde su žene prolazile kroz proces ”pročišćavanja” pre braka. O važnosti ove tradicije govori i stara finska izreka koja glasi ”Čovek se u sauni mora ponašati isto kako bi se ponašao u crkvi”.