Након што је решио још један у низу проблема, Ердушеву хипотезу стару 83 године, истражујемо зашто је Теренс Тао математичко чудо данашњице
Текст: Јована Николић
Мађионичар простих бројева. Један од најугледнијих математичара нашег доба. Четрдесетогодишњи професор из Калифорније који је управо решио проблем познат као Ердушева хипотеза, за који није постојало решење пуне 83 године. Вест о овом решењу последњих дана одзвања у јавности, а са њом и име математичара који је успео да пронађе кључ за ову загонетку. Ко је Теренс Тао?
Таово име је добро познато међу математичарима још од самих почетака његовог бављења овом уметношћу бројева, односно од његовог детињства. Имао је две године када је изненадио родитеље својим рачунањем, а са седам је већ на часовима математике седео са дванаестогодишњацима у клупи. Тао је рођен у Аустралији, у породици кинеских имиграната кроз коју се таленат за математику шири на необичан начин.
Његова браћа су Трејвор Тао, аутистични савант и шампион у шаху са изванредним музичким талентом и докторатом из математике, и Најџел Тао, који је као тинејџер постизао успехе на Математичкој олимпијади, а данас је инжењер Гугла. Родитељи троје натпросечне деце стално су консултовали стручњаке за образовање како би својим синовима омогућили што квалитетнији развој, а отац Били је и сам спроводио истраживања о едукацији талентоване деце. Осим тога, по речима оца, синови су одгајани у складу са кинеском традицијом која подразумева скромност и посматрање себе као просечног човека колико год постигнут успех био велики.
„Математички Моцарт“, како су колеге назвале Таоа, имао је само девет година када је почео да похађа универзитетске курсеве. Родитељи га тада одводе у САД, у Центар за младе таленте, који је основао психолог Џулијан Стенли. Иако је кроз Центар прошло много деце, врло мало њих је на тестирању из математике постигло такав успех. Ипак, Стенли саветује родитеље да Тао не треба још да упише факултет док не развије своје друштвене и емоционалне вештине. Годину дана касније, Тао постаје најмлађи учесник Математичке олимпијаде у њеној историји. На овом престижном такмичењу освојио је најпре бронзану, а затим сребрну и златну медаљу и за сваку од њих је био најмлађи добитник.
Математичар чије је име већ тада постало познато, Теренс Тао, постаје редовни студент Флајндерс универзитета са 14 година, а само три године касније, са звањем мастера, одлази на Принстон да докторира.
Писмо препоруке пише управо Пол Ердуш, који је пре више од 80 година поставио проблем који нико пре Таоа није успео да реши. Чувени математичар је веровао да ће млади Тао постати велико име ове дисциплине.
Тао је данас професор на калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу, а у историји ове установе ће остати упамћен као најмлађи редовни професор јер је ово звање добио са 24 године. Добитник је преко 20 значајних награда и признања, међу којима се истиче Филдсова медаља. У образложењу зашто је млади математичар добио ово признање, наведено је да је његов рад утицао на неколико математичких области, а да његов начин решавања проблема и нове идеје увек оставе колеге са питањем: „Зашто ово нико раније није приметио?“
Таова необичност се огледа у броју математичких области којима се успешно бави. Док његове колеге сматрају да ниједан математичар у новијој историји није имао такво разумевање сваког сегмента математике, Тао посматра ову дисциплину као целовиту и ужива у комбиновању њених различитих делова и сарадњи са многим стручњацима. Сарадња са Беном Грином је била нарочито успешна, а њен резлутат је Грин-Таова теорема која говори да колико год био дугачак низ бројева, у њему постоји аритметичка прогресија простих бројева.
До 2013. године, Тао је објавио 250 радова и 17 књига. Осим тога, он води математички блог на ком се могу пратити како његови радови тако и успеси његових колега, а исправке и коментаре дочекује увек са радошћу. Предности интернета Тао свакодневно користи за проширење мреже математичара, комуникацију са колегама и заједничко решавање проблема.
У једном од својих интервјуа је рекао да је у школским данима математику посматрао као спорт учествујући на различитим такмичењима, али да је касније схватио да нас математика заправо учи како свет функционише. Зато на свом блогу каже да професионална математика није такмичење ко ће добити више награда, већ стални пораст разумевања и учестовање у њеном развоју.
Математика је за Таоа једна врста забаве и остаје то без обзира на број радова који објављује и решења која доноси. Много фактора је утицало на Таов велики успех, али један се издваја. „Важно је радити много и професионално, али важно је и уживати у послу“, каже Тао.