Nakon što je rešio još jedan u nizu problema, Erduševu hipotezu staru 83 godine, istražujemo zašto je Terens Tao matematičko čudo današnjice
Tekst: Jovana Nikolić
Mađioničar prostih brojeva. Jedan od najuglednijih matematičara našeg doba. Četrdesetogodišnji profesor iz Kalifornije koji je upravo rešio problem poznat kao Erduševa hipoteza, za koji nije postojalo rešenje pune 83 godine. Vest o ovom rešenju poslednjih dana odzvanja u javnosti, a sa njom i ime matematičara koji je uspeo da pronađe ključ za ovu zagonetku. Ko je Terens Tao?
Taovo ime je dobro poznato među matematičarima još od samih početaka njegovog bavljenja ovom umetnošću brojeva, odnosno od njegovog detinjstva. Imao je dve godine kada je iznenadio roditelje svojim računanjem, a sa sedam je već na časovima matematike sedeo sa dvanaestogodišnjacima u klupi. Tao je rođen u Australiji, u porodici kineskih imigranata kroz koju se talenat za matematiku širi na neobičan način.
Njegova braća su Trejvor Tao, autistični savant i šampion u šahu sa izvanrednim muzičkim talentom i doktoratom iz matematike, i Najdžel Tao, koji je kao tinejdžer postizao uspehe na Matematičkoj olimpijadi, a danas je inženjer Gugla. Roditelji troje natprosečne dece stalno su konsultovali stručnjake za obrazovanje kako bi svojim sinovima omogućili što kvalitetniji razvoj, a otac Bili je i sam sprovodio istraživanja o edukaciji talentovane dece. Osim toga, po rečima oca, sinovi su odgajani u skladu sa kineskom tradicijom koja podrazumeva skromnost i posmatranje sebe kao prosečnog čoveka koliko god postignut uspeh bio veliki.
„Matematički Mocart“, kako su kolege nazvale Taoa, imao je samo devet godina kada je počeo da pohađa univerzitetske kurseve. Roditelji ga tada odvode u SAD, u Centar za mlade talente, koji je osnovao psiholog Džulijan Stenli. Iako je kroz Centar prošlo mnogo dece, vrlo malo njih je na testiranju iz matematike postiglo takav uspeh. Ipak, Stenli savetuje roditelje da Tao ne treba još da upiše fakultet dok ne razvije svoje društvene i emocionalne veštine. Godinu dana kasnije, Tao postaje najmlađi učesnik Matematičke olimpijade u njenoj istoriji. Na ovom prestižnom takmičenju osvojio je najpre bronzanu, a zatim srebrnu i zlatnu medalju i za svaku od njih je bio najmlađi dobitnik.
Matematičar čije je ime već tada postalo poznato, Terens Tao, postaje redovni student Flajnders univerziteta sa 14 godina, a samo tri godine kasnije, sa zvanjem mastera, odlazi na Prinston da doktorira.
Pismo preporuke piše upravo Pol Erduš, koji je pre više od 80 godina postavio problem koji niko pre Taoa nije uspeo da reši. Čuveni matematičar je verovao da će mladi Tao postati veliko ime ove discipline.
Tao je danas profesor na kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu, a u istoriji ove ustanove će ostati upamćen kao najmlađi redovni profesor jer je ovo zvanje dobio sa 24 godine. Dobitnik je preko 20 značajnih nagrada i priznanja, među kojima se ističe Fildsova medalja. U obrazloženju zašto je mladi matematičar dobio ovo priznanje, navedeno je da je njegov rad uticao na nekoliko matematičkih oblasti, a da njegov način rešavanja problema i nove ideje uvek ostave kolege sa pitanjem: „Zašto ovo niko ranije nije primetio?“
Taova neobičnost se ogleda u broju matematičkih oblasti kojima se uspešno bavi. Dok njegove kolege smatraju da nijedan matematičar u novijoj istoriji nije imao takvo razumevanje svakog segmenta matematike, Tao posmatra ovu disciplinu kao celovitu i uživa u kombinovanju njenih različitih delova i saradnji sa mnogim stručnjacima. Saradnja sa Benom Grinom je bila naročito uspešna, a njen rezlutat je Grin-Taova teorema koja govori da koliko god bio dugačak niz brojeva, u njemu postoji aritmetička progresija prostih brojeva.
Do 2013. godine, Tao je objavio 250 radova i 17 knjiga. Osim toga, on vodi matematički blog na kom se mogu pratiti kako njegovi radovi tako i uspesi njegovih kolega, a ispravke i komentare dočekuje uvek sa radošću. Prednosti interneta Tao svakodnevno koristi za proširenje mreže matematičara, komunikaciju sa kolegama i zajedničko rešavanje problema.
U jednom od svojih intervjua je rekao da je u školskim danima matematiku posmatrao kao sport učestvujući na različitim takmičenjima, ali da je kasnije shvatio da nas matematika zapravo uči kako svet funkcioniše. Zato na svom blogu kaže da profesionalna matematika nije takmičenje ko će dobiti više nagrada, već stalni porast razumevanja i učestovanje u njenom razvoju.
Matematika je za Taoa jedna vrsta zabave i ostaje to bez obzira na broj radova koji objavljuje i rešenja koja donosi. Mnogo faktora je uticalo na Taov veliki uspeh, ali jedan se izdvaja. „Važno je raditi mnogo i profesionalno, ali važno je i uživati u poslu“, kaže Tao.