Да ли је кафа здрава, колико су опасне цигарете, а колико мобилни телефони, да ли јести месо и избегавати ГМ храну? Специјални темат представља научнe дебатe око свакодневних питања
Текст: Марија Видић, Слободан Бубњевић
Извор: „Време науке“, број 38.
Шта кажу наука и научници о стварима које чине наш дан? Ако читате вести из науке да бисте то докучили, видећете да се често своде само на објављивање резултата истраживања разних светских научних установа. И да не иду даље од оповргавања и поновног доказивања ствари о којима мислимо да све знамо и да су јасне.
На пример: испијање до три шољице кафе дневно корисно је за човеково здравље. Оваква вест, модификована подацима свеже пристиглим из неке лабораторије, може да гласи и „испијање до три шољице кафе дневно може узроковати анемију“ или „испијање до три шољице кафе дневно спречава каријес“ и слично.
Понекад су ове „вести“ потпуно банализоване и без утемељених корелација (рецимо „Труднице које уносе више кофеина рађају децу склону уметности“), али се најчешће догађа да су информације истргнуте из контекста и да је вест тако састављена да нам даје само једностран црни или бели поглед.
Очигледно је да ни наука нема једностране одговоре на сва питања јер уопште не значи да се увек мора бирати између црног и белог. Али, кад је реч о науци која одређује наше мале свакодневне активности, саслушајте, за промену, на једном месту аргументе обе стране.
Мобилни телефон изазива рак
ПРОТИВ
Светска здравствена организација (WHO) прошле године класификовала је радијацију мобилних телефона као „могуће канцерогену“ и позвала на даља истраживања. Телефони, којих је, процењује се, у то време у свету било око пет милијарди, „сумњиви“ су јер су нека прелиминарна испитивања показала већу стопу оболевања од глиома, врсте канцера који се јавља на мозгу код особа које су прекомерно користиле мобилни телефон. Међутим, Научни комитет за растуће и новоидентификоване здравствене ризике, који је образовала Европска комисија размотрио је 2007. године постојеће студије које су испитивале потенцијалне опасности од изложености радиофреквентном (RF) електромагнетном пољу мобилних телефона. Испитивања на животињама, лабораторијска тестирања и епидемиолошке студије показале су, закључио је овај комитет, да „није вероватно да изложеност RF пољима води повећању оболелих од рака код људи“. Чак и ако се занемаре аспекти зрачења и компликовани процеси у организму које лаик не може да разуме, свима је познато да дужа употреба мобилног телефона који је прислоњен уз главу изазива грејање главе, односно мозга. Површина главе се загреје значајније, за део степена, док је промена температуре у ткиву које је мало даље од површине готово незнатна. Организам то решава повећавањем циркулације и сматра се да ово грејање нема неку драстичну последицу по мозак. Међутим, проблем је пронађен у рожњачи код које не постоји механизам термалне регулације. Ако би зец током два или три сата разговарао са својим рођаком, моментално би ослепео, односно, прво би добио катаракту. Слична манифестација, међутим, није се догодила код мајмуна.
ЗА
Није ваљда да још увек разговарате мобилним телефоном без помоћних слушалица? Спавате са њим испод јастука? Носите га у џепу? За разлику од других сличних комуникационих уређаја, мобилни телефони са својим станицама комуницирају електромагнетним таласима у микроталасном делу спектра. А врло илустративне ефекте овог зрачења можете и сами пробати сваког дана – у својој микроталасној пећници. ОK, поређење је неумерено, пошто телефони ипак не емитују више од 2 W снаге и не могу тек тако подгрејати млеко или воду. Но, нема сумње да људско ткиво апсорбује и ово зрачење, као и да се због њега јављају топлотни ефекти, а није занемарљив ни ефекат нискофреквентног пулса који је носилац сигнала. Више истраживања јесте показало да у збирном ефекту то штетно делује на жива ткива. Код корисника који током десет година дневно разговарају до 30 минута мобилни телефони повећавају ризик од рака мозга за чак 40 одсто. Ако се питате зашто ова истраживања нису познатија у јавности, размислите о томе да данас на свету има пет милијарди корисника мобилне телефоније и колике би губитке тиме стекла цела индустрија комуникација. Но, након низа истраживања, чак је и Светска здравствена организација, пре тачно годину дана, потврдила да употреба мобилних телефона јесте „можда канцерогена“ и да представља дугорочан ризик по здравље.
ГМ храна је опасна
ПРОТИВ
Генетски модификована храна не расте на стабљикама које изгледају као ванземаљци. ГМ парадајз се споља ни по чему не разликује од обичног парадајза, осим што му недостаје покоји ген који му је, уместо да се то деси еволутивним путем, човек претходно избацио. Све друго је обично, он расте из земље, цвета и даје плод, притом је много отпорнији на корове и друге недаће које би га могле снаћи. Брже даје плод и много је ефикаснији. Разлику у укусу једва да ћете осетити. Једино што може да утиче на ваш избор је свеопшта фама о генетски модификованој храни коју заправо подстичу произвођачи такозване природне хране (која, наравно, не расте ни приближно слично у природи, већ су је баштовани кроз векове и деценије унапредили калемљењем, што је ништа друго него мало мање ефикасно мешање гена). Према извештају Европске комисије из 2010. године, након 25 година истраживања чак 500 истраживачких група у више од 130 истраживачких пројеката показало је да ГМ храна не само да није штетна него се уопште не разликује од обичне.
ЗА
За сада научници нису успели да докажу да је генетски модификована (ГМ) храна штетна по здравље, али исто тако нису рекли ни да је безбедна. Испитивања на широком фронту су у току и односе се на неколико важних питања: какви су здравствени ефекти коришћења таквих намирница, да ли оне чешће изазивају алергијске реакције, испитују се токсичност, нутритивне вредности, стабилност измењеног гена, а испитује се и да ли се стварају неки потпуно непредвиђени ефекти. Светска здравствена организација упозорава да је најопаснији део процеса модификације трансфер гена из ГМ хране у ћелије тела или бактерије у гастроинтестиналном тракту. Трансфер генетског материјала могао би бити опасан у случају да је реч о генима отпорним на антибиотике који се користе у производњи ГМ хране. Такође, ако би гени модификованог биља стигли до усева који природно расту у дивљини и ако би се догодило њихово неконтролисано мешање, то би представљало озбиљан ризик по безбедност хране. Део научне заједнице апсолутно се противи генетској модификацији и због резултата истраживања на пацовима која су показала да су се ове животиње током ГМ дијете угојиле, помало отровале, а скочили су им триглицериди и пореметили се још неки здравствени показатељи.
Пушење је штетно за здравље
ЗА
Цигарета садржи више хиљада различитих супстанци, укључујући 19 директних изазивача канцера и разне адитиве, бла, бла… Скоро сваки пушач ову причу чуо је много пута, а вероватно зна да наброји макар 10 ових супстанци. Сви знају и за импотенцију и за рак плућа, срчане проблеме, Алцхајмерa, умањену способност памћења и остало, а можда су чак чули и да се пушачи много чешће разводе од непушача… Не постоји ниједан позитиван аспект пушења, научно или ненаучно гледано. Чак и уобичајени аргумент пушача да цигарета смирује сасвим је нетачан: сва истраживања показала су да је ниво стреса код пушача виши него код непушача. У том смислу: „Мања је штета од мало никотина у односу на стрес који би доживео ако оставим пушење“, једна је од најнеутемељенијих тврдњи пушача – корист од остављања цигарета немерљива је са нивоом стреса који се накратко јавља у периоду одвикавања од пушења.
ПРОТИВ
Шта је главни повод за општу међународну кампању против пушења? Њу у животу одржава највише велики успех акција као што је превенција разних болести или вакцинација становништва, али пре свега оних медицинских кампања које су промениле наш начин живота, као што је борба против туберкулозе. Но, кампања против пушења даје врло слабе резултате већ деценијама. И то не само зато што је агресивна и пуританска, него што је, мада цигарете сигурно нису здраве, ипак заснована на врло лабавом темељу. Основни аргумент против пушења је велика забележена инциденца рака плућа код пушача. Но, као и у другим случајевима кад се могу наћи везе између броја бактерија на путним торбама у Бразилу са врстом чарапа које носе путници у Русији, односно било чега са било чим, просто налажење таквих корелација уопште не мора бити довољан аргумент ако претходно нема основа за то у људском метаболизму. Сва објашњења на том плану нису баш тако успешна. Истовремено, никотин, као главни састојак дима цигарете, има бројне терапеутске одлике и то не само као средство за умирење, већ за реваскуларизацију и борбу против различитих тумора.
Кафа је добра за организам
ЗА
Не само да кафа није штетна, него чак продужава живот. Према најсвежијим резултатима која су у мају 2012. у престижном часопису New Englad Journal of Medicine објавили Нил Д. Фридман и његове колеге са америчког националног института за рак, „људи који пију две или три шоље кафе дневно ће у периоду од 13 година имати чак 10 до 15 одсто мање шансе да умру“. Овај резултат је добијен анализом изузетно обимних података о смртности које је у тринаестогодишњој студији спровео амерички национални институт за здравље на чак 400.000 људи. Но, бројна истраживања су већ показала да кафа смањује ризик од рака, од Паркинсонове, Алцхајмерове и многих сличних болести, као и да штити срце, крвне судове и јетру. Но, како то кафа делује на организам? Кафа садржи такозване слабе психотропике, психоактивне супстанце које унете путем крви делују на нервни систем. Заправо, оне представљају отрове којима се кафа брани у природном окружењу, али су погодни за човека у малим дозама. Најпознатији такав стимулант из зрна кафе је кофеин. Он није једино једињење које појачава концетрацију, вид и уопште когнитивне способности. У кафи постоје хемијски агенти који стимулишу производњу хормона као што су адреналин и кортизон. Но, најважнији еликсир у кафи свакако представљају антиоксиданси, супстанце које везују опасне „слободне радикале“ и изузетно су важне за очување ћелија од оштећења. Све то дугорочно доводи до продужења живота, у коме увек можете да наставите са свим оним ритуалима које кафа доноси, од кувања до лаганог испијања.
ПРОТИВ
Деветнаест од укупно око 1000 супстанци које се могу наћи у кафи доказано су канцерогене, макар за глодаре. Међутим, у кафи има још много тога због чега би требало добро да размислимо о њеном избацивању из дневне рутине. На пример: кафа лоше утиче на слузокожу желуца и друге органе за варење. Група научника са Универзитета у Небраски је чак испитивала да ли можда неке врсте кафе изазивају мање проблема, али узалуд – свеједно је како је кафа пржена, пацијенти са осетљивим желуцем осећали су бол, нелагодност, горушицу и слично. Кафа стимулише повећано лучење желудачне киселине, а многе студије чак су потврдиле корелацију између повећаног уноса кафе и чира на дванаестопалачном цреву. Доказано је и да кофеин и кафа, чак и кад није зашећерена, подиже ниво глукозе у крви и тако негативно утиче на здравље дијабетичара. Уношење кафе подиже ниво кортизола, хормона стреса, а редовно уношење кафе држи његов ниво „на плафону“ и тако поспешује процес старења. Сличним механизмом, подизањем нивоа стреса, повећава се апетит и излаже ризику од прекомерне тежине. Треба ли још аргумената? Несаница, нервоза, отежана апсорпција гвожђа што даље узрокује отежано допремање кисеоника мозгу, а и остатку организма, подизање „лошег“ холестерола, подизање крвног притиска, убрзавање срчаног ритма фетуса, повећан ризик од рађања мртворођенчета… Што се више кафе уноси – то је ризик од набројаног већи.
Људи нису месождери
ЗА
Након завршетка анализе прехрамбених навика и здравственог стања око 110.000 људи током више од 20 година, група научника из Школе за јавно здравље Харварда објавила је у часопису Archives of Internal Medicine обимну студију под насловом „Конзумација црвеног меса и смртност“. У њој су закључили да је свако црвено месо лоше за човеково здравље. Према овој студији, уколико би дневно уместо 75 грама црвеног меса појели неку другу храну, на пример живинско месо, пасуљ, сир или житарице, смртност би била мања за седам до 19 одсто. Ови научници су такође закључили да би више од девет одсто смртних случајева међу мушкарцима и готово осам одсто међу женама могло бити спречено да су дневно у просеку јели мање од 40 грама црвеног меса. Антрополози, или бар добар део њих, слажу се да прачовек, све до Homo erectusa, који је живео пре око два милиона година, готово да и није јео месо. До овог закључка они су дошли проучавајући изглед вилице и облик зуба месождера и биљоједа, као и дужину црева, грађу, „јачину“ желудачне киселине и друге карактеристике предатора. Човек нема ни инстинкте ни нагон да поједе животињу поред које пролази на ливади, али зато, на пример, има јак порив да једе трешње или ротквице које види.
ПРОТИВ
Да ли се стварно враћате својој правој природи ако се определите за вегетаријанство? Пронађени фосили човекових предака потврђују да је човек бар у последњих два до три милиона година био месождер. Бактерије нађене код Australopithecus afarensisa, који је живео пре око три милиона година, показују да је ова врста из које се касније развио род Homo, јела месо. Но, и савремени анатомски показатељи то потврђују. Није реч само о зубима, очњацима и вилици јер и други месождери човекове величине имају кратка црева пошто је потребно да месо брзо кроз њих прође како не би почело да трули. Притом, у човековом организму не постоји ензим који би могао да свари целулозу из ћелијских зидова биљака. Човек не би могао да има користи од, на пример, сировог пиринча или пшенице. Уместо тога, мора претходно да их скува или самеље. Не само да је било потребно да научи да користи ватру већ и да направи посуду у којој би спремио семење. Другим речима, људи су постали то што јесу као месождери, да би тек потом овладали вештином да пробају и нешто друго.